حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ بْنِ مَيْسَرَةَ، وَعُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، - بِمَعْنَى الإِسْنَادِ وَالْحَدِيثِ - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ، عَنْ يُونُسَ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ أَبِي عَوْنٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي عَلَى الْحَصِيرِ وَالْفَرْوَةِ الْمَدْبُوغَةِ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ибн Майсара ва Усмон ибн Аби Шайба — иснод ва ҳадис маъноси билан — айтдилар: Бизга Абу Аҳмад аз-Зубайрий, Юнус ибн ал-Ҳорисдан, у Абу Авндан, у отасидан, у Муғийра ибн Шуъбадан ривоят қилдики, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бўйра устида ва ошланган тери (пўст) устида намоз ўқир эдилар.