حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ، - يَعْنِي ابْنَ الْمُغِيرَةِ - عَنْ حُمَيْدٍ، - يَعْنِي ابْنَ هِلاَلٍ - قَالَ قَالَ أَبُو صَالِحٍ أُحَدِّثُكَ عَمَّا رَأَيْتُ مِنْ أَبِي سَعِيدٍ وَسَمِعْتُهُ مِنْهُ، دَخَلَ أَبُو سَعِيدٍ عَلَى مَرْوَانَ فَقَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ إِلَى شَىْءٍ يَسْتُرُهُ مِنَ النَّاسِ فَأَرَادَ أَحَدٌ أَنْ يَجْتَازَ بَيْنَ يَدَيْهِ فَلْيَدْفَعْ فِي نَحْرِهِ فَإِنْ أَبَى فَلْيُقَاتِلْهُ فَإِنَّمَا هُوَ شَيْطَانٌ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ يَمُرُّ الرَّجُلُ يَتَبَخْتَرُ بَيْنَ يَدَىَّ وَأَنَا أُصَلِّي فَأَمْنَعُهُ وَيَمُرُّ الضَّعِيفُ فَلاَ أَمْنَعُهُ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Сулаймон — яъни ибн ал-Муғийра — ривоят қилди, у Ҳумайддан — яъни ибн Ҳилол. У деди: Абу Солиҳ деди: мен сенга Абу Саъийддан кўрганим ва ундан эшитганим ҳақида ривоят қиламан: Абу Саъийд Марвоннинг ҳузурига кирди ва деди: мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитдим: «Бирингиз одамлардан тўсадиган бир нарсага қараб намоз ўқиса ва кимдир унинг олдидан ўтмоқчи бўлса, унинг кўксидан итарсин. Агар у қайтмаса, у билан курашсин, чунки у шайтондан бошқа нарса эмас» дедилар. Абу Довуд деди: Суфён ас-Саврий деди: мен намоз ўқиётганимда бир киши мағрурланиб олдимдан ўтса, мен уни тўхтатаман, кучсиз киши ўтса, уни тўхтатмайман.