حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، أَخْبَرَنَا صَفْوَانُ بْنُ عِيسَى، عَنْ بِشْرِ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ ابْنِ عَمِّ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا تَلاَ { غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ } قَالَ " آمِينَ " . حَتَّى يَسْمَعَ مَنْ يَلِيهِ مِنَ الصَّفِّ الأَوَّلِ .
Бизга Наср ибн Али ривоят қилди, бизга Сафвон ибн Ийсо хабар берди, у Бишр ибн Рофиъдан, у Абу Абдуллаҳ — Абу Ҳурайранинг амакиваччасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «ғайрил мағзуби алайҳим валаззоллин»ни тиловат қилганида «Омийн» дер эди, ҳатто биринчи сафда унга яқин турган киши эшитар эди.