Имом ортидан омин айтиш

Namoz kitobi · 7 ҳадис

باب التَّأْمِينِ وَرَاءَ الإِمَامِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سَلَمَةَ، عَنْ حُجْرٍ أَبِي الْعَنْبَسِ الْحَضْرَمِيِّ، عَنْ وَائِلِ بْنِ حُجْرٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا قَرَأَ ‏{‏ وَلاَ الضَّالِّينَ ‏}‏ قَالَ ‏ "‏ آمِينَ ‏"‏ ‏.‏ وَرَفَعَ بِهَا صَوْتَهُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Суфён хабар берди, у Саламадан, у Ҳужр Абул Анбас ал-Ҳазрамийдан, у Воил ибн Ҳужрдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «валаззоллин» деганида «Омийн» дер ва у билан овозини кўтарар эди.

حَدَّثَنَا مَخْلَدُ بْنُ خَالِدٍ الشَّعِيرِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ صَالِحٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنْ حُجْرِ بْنِ عَنْبَسٍ، عَنْ وَائِلِ بْنِ حُجْرٍ، أَنَّهُ صَلَّى خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَهَرَ بِآمِينَ وَسَلَّمَ عَنْ يَمِينِهِ وَعَنْ شِمَالِهِ حَتَّى رَأَيْتُ بَيَاضَ خَدِّهِ ‏.‏

Бизга Махлад ибн Холид аш-Шаъийрий ривоят қилди, бизга ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Али ибн Солиҳ ривоят қилди, у Салама ибн Куҳайлдан, у Ҳужр ибн Анбасдан, у Воил ибн Ҳужрдан ривоят қилди. У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг орқасида намоз ўқиди, у «Омийн»ни баланд айтди ва ўнгига, чапига салом берди, ҳатто мен юзининг оқлигини кўрдим.

حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، أَخْبَرَنَا صَفْوَانُ بْنُ عِيسَى، عَنْ بِشْرِ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ ابْنِ عَمِّ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا تَلاَ ‏{‏ غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ ‏}‏ قَالَ ‏"‏ آمِينَ ‏"‏ ‏.‏ حَتَّى يَسْمَعَ مَنْ يَلِيهِ مِنَ الصَّفِّ الأَوَّلِ ‏.‏

Бизга Наср ибн Али ривоят қилди, бизга Сафвон ибн Ийсо хабар берди, у Бишр ибн Рофиъдан, у Абу Абдуллаҳ — Абу Ҳурайранинг амакиваччасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «ғайрил мағзуби алайҳим валаззоллин»ни тиловат қилганида «Омийн» дер эди, ҳатто биринчи сафда унга яқин турган киши эшитар эди.

حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ سُمَىٍّ، مَوْلَى أَبِي بَكْرٍ عَنْ أَبِي صَالِحٍ السَّمَّانِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ إِذَا قَالَ الإِمَامُ ‏{‏ غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ ‏}‏ فَقُولُوا ‏"‏ آمِينَ ‏"‏ ‏.‏ فَإِنَّهُ مَنْ وَافَقَ قَوْلُهُ قَوْلَ الْمَلاَئِكَةِ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга ал-Қаънабий ривоят қилди, у Моликдан, у Абу Бакрнинг озод қилган қули Сумайдан, у Абу Солиҳ ас-Саммондан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Имом ‹ғайрил мағзуби алайҳим валаззоллин› деганида, сизлар ‹Омийн› деб айтинг. Чунки кимнинг сўзи малоикаларнинг сўзига мувофиқ келса, унинг ўтган гуноҳи мағфират қилинади.»

حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، وَأَبِي، سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَنَّهُمَا أَخْبَرَاهُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ إِذَا أَمَّنَ الإِمَامُ فَأَمِّنُوا فَإِنَّهُ مَنْ وَافَقَ تَأْمِينُهُ تَأْمِينَ الْمَلاَئِكَةِ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ ابْنُ شِهَابٍ وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏"‏ آمِينَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга ал-Қаънабий ривоят қилди, у Моликдан, у ибн Шиҳобдан, у Саъийд ибн ал-Мусайяб ва Абу Салама ибн Абдурраҳмондан — бу иккови унга Абу Ҳурайрадан хабар берди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Имом омийн деганида, сизлар ҳам омийн дейинглар. Чунки кимнинг омийни малоикаларнинг омийнига мувофиқ келса, унинг ўтган гуноҳи мағфират қилинади.» Ибн Шиҳоб деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Омийн» дер эди.

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ رَاهَوَيْهِ، أَخْبَرَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ بِلاَلٍ، أَنَّهُ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ لاَ تَسْبِقْنِي ‏ "‏ بِآمِينَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ибн Роҳавайҳ ривоят қилди, бизга Вакийъ хабар берди, у Суфёндан, у Осимдан, у Абу Усмондан, у Билолдан ривоят қилди. У деди: Эй Аллаҳнинг Расули, мени «Омийн» билан ўтиб кетма.

حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ عُتْبَةَ الدِّمَشْقِيُّ، وَمَحْمُودُ بْنُ خَالِدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا الْفِرْيَابِيُّ، عَنْ صُبَيْحِ بْنِ مُحْرِزٍ الْحِمْصِيِّ، حَدَّثَنِي أَبُو مُصْبِحٍ الْمَقْرَائِيُّ، قَالَ كُنَّا نَجْلِسُ إِلَى أَبِي زُهَيْرٍ النُّمَيْرِيِّ - وَكَانَ مِنَ الصَّحَابَةِ - فَيَتَحَدَّثُ أَحْسَنَ الْحَدِيثِ فَإِذَا دَعَا الرَّجُلُ مِنَّا بِدُعَاءٍ قَالَ اخْتِمْهُ بِآمِينَ فَإِنَّ آمِينَ مِثْلُ الطَّابَعِ عَلَى الصَّحِيفَةِ ‏.‏ قَالَ أَبُو زُهَيْرٍ أُخْبِرُكُمْ عَنْ ذَلِكَ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ فَأَتَيْنَا عَلَى رَجُلٍ قَدْ أَلَحَّ فِي الْمَسْأَلَةِ فَوَقَفَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَسْتَمِعُ مِنْهُ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَوْجَبَ إِنْ خَتَمَ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ بِأَىِّ شَىْءٍ يَخْتِمُ قَالَ ‏"‏ بِآمِينَ فَإِنَّهُ إِنْ خَتَمَ بِآمِينَ فَقَدْ أَوْجَبَ ‏"‏ ‏.‏ فَانْصَرَفَ الرَّجُلُ الَّذِي سَأَلَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَتَى الرَّجُلَ فَقَالَ اخْتِمْ يَا فُلاَنُ بِآمِينَ وَأَبْشِرْ ‏.‏ وَهَذَا لَفْظُ مَحْمُودٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ الْمَقْرَاءُ قَبِيلٌ مِنْ حِمْيَرَ ‏.‏

Бизга ал-Валид ибн Утба ад-Димашқий ва Маҳмуд ибн Холид ривоят қилди, улар деди: бизга ал-Фирёбий ривоят қилди, у Субайҳ ибн Муҳриз ал-Ҳимсийдан, менга Абу Мусбиҳ ал-Мақроий ривоят қилди. У деди: Биз Абу Зуҳайр ан-Нумайрий олдида ўтирар эдик — у саҳобалардан эди — у энг яхши гапларни сўзлар эди. Биздан бирор киши бир дуо билан дуо қилса, у: «Уни омийн билан тугат, чунки омийн саҳифага босилган муҳр кабидир», деб айтарди. Абу Зуҳайр деди: Мен сизларга бу ҳақда хабар бераман. Бир кеча биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан чиқдик ва сўрашда ҳаддан ошиб кетган бир киши олдига келдик. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам тўхтаб уни тинглади ва деди: «Агар у тугатса, вожиб қилди.» Жамоадан бир киши деди: У нима билан тугатса? У деди: «Омийн билан. Чунки у омийн билан тугатса, вожиб қилди.» Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўраган киши қайтиб, ўша кишининг олдига келиб деди: Эй фалон, омийн билан тугат ва хушхабар ол. Бу Маҳмуднинг лафзидир. Абу Довуд деди: ал-Мақро — Ҳимярдан бир қабиладир.