حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ زَكَرِيَّا، وَوَكِيعٌ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ ابْنِ الْقِبْطِيَّةِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ كُنَّا إِذَا صَلَّيْنَا خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَلَّمَ أَحَدُنَا أَشَارَ بِيَدِهِ مِنْ عَنْ يَمِينِهِ وَمِنْ عَنْ يَسَارِهِ فَلَمَّا صَلَّى قَالَ " مَا بَالُ أَحَدِكُمْ يَرْمِي بِيَدِهِ كَأَنَّهَا أَذْنَابُ خَيْلٍ شُمْسٍ إِنَّمَا يَكْفِي أَحَدَكُمْ - أَوْ أَلاَ يَكْفِي أَحَدَكُمْ - أَنْ يَقُولَ هَكَذَا " . وَأَشَارَ بِأُصْبُعِهِ " يُسَلِّمُ عَلَى أَخِيهِ مَنْ عَنْ يَمِينِهِ وَمَنْ عَنْ شِمَالِهِ " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Закариё ва Вакийъ Мисъардан, у Убайдуллаҳ ибн Қибтийядан, у Жобир ибн Самурадан ривоят қилдилар. У айтди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг орқасида намоз ўқиганимизда, биримиз салом берганда қўли билан ўнгидан ва чапидан ишора қилар эди. Намозни ўқиб бўлгач, у деди: «Сизларнинг бирингизга нима бўляптики, қўлини гўё асов отларнинг думларидек силкитади? Бирингизга шундай дейиш — ёки: бирингизга шундай дейиш кифоя эмасми?» Ва бармоғи билан ишора қилди: «Ўнгидаги ва чапидаги биродарига салом бериши».