حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، سَمِعَ عَبَّادَ بْنَ تَمِيمٍ، عَنْ عَمِّهِ، قَالَ خَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى الْمُصَلَّى يَسْتَسْقِي، وَاسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ، وَقَلَبَ رِدَاءَهُ. قَالَ سُفْيَانُ فَأَخْبَرَنِي الْمَسْعُودِيُّ عَنْ أَبِي بَكْرٍ قَالَ جَعَلَ الْيَمِينَ عَلَى الشِّمَالِ.
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад бизга айтди: Суфён бизга айтди, Абдуллаҳ ибн Абу Бакрдан: У Аббод ибн Тамимни эшитди, у амакисидан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам намозгоҳга (мусаллога) ёмғир сўраб чиқдилар, қиблага юзландилар, икки ракат ўқиди ва ридоларини ағдардилар. Суфён деди: Менга Масъудий хабар берди, Абу Бакрдан: ‹У ўнг (тарафини) чап (тараф) устига қилди (яъни ридони шундай ағдарди)›.