حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي أَخِي، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ حَفِظْتُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وِعَاءَيْنِ، فَأَمَّا أَحَدُهُمَا فَبَثَثْتُهُ، وَأَمَّا الآخَرُ فَلَوْ بَثَثْتُهُ قُطِعَ هَذَا الْبُلْعُومُ.
Бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: менга акам, Ибн Абу Зиъбдан, у Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан икки идиш (илм) ёдлаб олдим. Уларнинг бирини тарқатдим; иккинчисини эса — агар тарқатсам, мана шу ҳалқум (бўғиз) кесиларди.