حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ جَعْفَرٍ، عَنِ الأَعْرَجِ، قَالَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أُذِّنَ بِالصَّلاَةِ أَدْبَرَ الشَّيْطَانُ لَهُ ضُرَاطٌ حَتَّى لاَ يَسْمَعَ التَّأْذِينَ، فَإِذَا سَكَتَ الْمُؤَذِّنُ أَقْبَلَ، فَإِذَا ثُوِّبَ أَدْبَرَ فَإِذَا سَكَتَ أَقْبَلَ، فَلاَ يَزَالُ بِالْمَرْءِ يَقُولُ لَهُ اذْكُرْ مَا لَمْ يَكُنْ يَذْكُرُ حَتَّى لاَ يَدْرِي كَمْ صَلَّى ". قَالَ أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِذَا فَعَلَ أَحَدُكُمْ ذَلِكَ فَلْيَسْجُدْ سَجْدَتَيْنِ وَهُوَ قَاعِدٌ. وَسَمِعَهُ أَبُو سَلَمَةَ مِنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه.
Яҳё ибн Букайр бизга айтди: Лайс бизга айтди, Жаъфардан, у Аъраждан: У деди: Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳу деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Намозга азон айтилса, шайтон пукиллаб (шамол чиқариб) орқага қочади, токи азонни эшитмаслик учун. Муаззин жим бўлса, яна келади. Иқомат айтилса, орқага қочади. Жим бўлса, яна келади. Кишининг (қалби) билан у эсламаган нарсани: ‹Анавини эсла› деб (васваса қилишда) давом этади, ҳатто у неча (ракат) ўқиганини билмай қолади», дедилар. Абу Салама ибн Абдурраҳмон деди: Бирингиз буни қилса, ўтирган ҳолда икки сажда қилсин. Абу Салама уни Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан эшитди.