حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، حَدَّثَنَا عُمَرُ ـ هُوَ ابْنُ سَعِيدٍ ـ قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ الْحَارِثِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الْعَصْرَ، فَلَمَّا سَلَّمَ قَامَ سَرِيعًا دَخَلَ عَلَى بَعْضِ نِسَائِهِ، ثُمَّ خَرَجَ وَرَأَى مَا فِي وُجُوهِ الْقَوْمِ مِنْ تَعَجُّبِهِمْ لِسُرْعَتِهِ فَقَالَ " ذَكَرْتُ وَأَنَا فِي الصَّلاَةِ تِبْرًا عِنْدَنَا، فَكَرِهْتُ أَنْ يُمْسِيَ أَوْ يَبِيتَ عِنْدَنَا فَأَمَرْتُ بِقِسْمَتِهِ ".
Ишоқ ибн Мансур бизга айтди: Равҳ бизга айтди: Умар — у Ибн Саъид — бизга айтди: Ибн Абу Мулайка менга хабар берди, Уқба ибн Ҳорис розияллаҳу анҳудан: У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан асрни ўқидим. Салом берганларида, у зот шошилиб туриб, завжаларидан бирининг олдига кирдилар, сўнг чиқдилар ва қавмнинг юзларида — у зотнинг шошганидан ҳайратланишларини кўриб: «Мен намозда эканимда, бизда (уйда) бир тилла (парчаси) борлигини эсладим, унинг бизда оқшомлаб ёки тунаб қолишини ёқтирмадим, шунинг учун уни тақсимлашни буюрдим», дедилар.