حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي مَاجِدَةَ، قَالَ قَطَعْتُ مِنْ أُذُنِ غُلاَمٍ - أَوْ قُطِعَ مِنْ أُذُنِي - فَقَدِمَ عَلَيْنَا أَبُو بَكْرٍ حَاجًّا فَاجْتَمَعْنَا إِلَيْهِ فَرَفَعَنَا إِلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ فَقَالَ عُمَرُ إِنَّ هَذَا قَدْ بَلَغَ الْقِصَاصَ ادْعُوا لِي حَجَّامًا لِيَقْتَصَّ مِنْهُ فَلَمَّا دُعِيَ الْحَجَّامُ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنِّي وَهَبْتُ لِخَالَتِي غُلاَمًا وَأَنَا أَرْجُو أَنْ يُبَارَكَ لَهَا فِيهِ فَقُلْتُ لَهَا لاَ تُسَلِّمِيهِ حَجَّامًا وَلاَ صَائِغًا وَلاَ قَصَّابًا " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَى عَبْدُ الأَعْلَى عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ قَالَ ابْنُ مَاجِدَةَ رَجُلٌ مِنْ بَنِي سَهْمٍ عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Ишоқ Ало ибн Абдурраҳмондан, у Абу Можидадан хабар берди. У деди: Мен бир ғуломнинг қулоғидан кесдим — ёки менинг қулоғимдан кесилди. Бас, Абу Бакр ҳузуримизга ҳаж қилиб келди. Биз унинг олдига тўпландик ва у бизни Умар ибн Хаттобга олиб борди. Умар деди: Бу қасос даражасига етди. Менга бир ҳажжом (қон олувчи) чақиринглар, ундан қасос олсин. Ҳажжом чақирилганда, у деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам айтаётганларини эшитдим: «Мен холамга бир ғулом ҳадя қилдим ва унга бунда барака бўлишини умид қиламан. Унга айтдим: Уни ҳажжомга ҳам, заргарга ҳам, қассобга ҳам бермагин.» Абу Довуд деди: Абдул Аъло Ибн Ишоқдан ривоят қилдики, Ибн Можида Бани Саҳмдан бир киши Умар ибн Хаттобдан (ривоят қилди), деди.