حَدَّثَنَا عَلِيٌّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، وَعَنْ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، عَنْ عَمِّهِ، أَنَّهُ شَكَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الرَّجُلُ الَّذِي يُخَيَّلُ إِلَيْهِ أَنَّهُ يَجِدُ الشَّىْءَ فِي الصَّلاَةِ. فَقَالَ " لاَ يَنْفَتِلْ ـ أَوْ لاَ يَنْصَرِفْ ـ حَتَّى يَسْمَعَ صَوْتًا أَوْ يَجِدَ رِيحًا ".
Бизга Али ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга аз-Зуҳрий, Саид ибн ал-Мусайябдан, ва Аббод ибн Тамимдан, у амакисидан ривоят қилдики, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га намозда бирор нарса (чиқаётгандек) туйиладиган киши ҳақида шикоят қилди. У: «(Намоздан) бурилмасин — ёки: чиқмасин — токи овоз эшитгунча ёки ҳид сезгунча,» дедилар.