حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ بَعْضَ، أَزْوَاجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قُلْنَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَيُّنَا أَسْرَعُ بِكَ لُحُوقًا قَالَ " أَطْوَلُكُنَّ يَدًا ". فَأَخَذُوا قَصَبَةً يَذْرَعُونَهَا، فَكَانَتْ سَوْدَةُ أَطْوَلَهُنَّ يَدًا، فَعَلِمْنَا بَعْدُ أَنَّمَا كَانَتْ طُولَ يَدِهَا الصَّدَقَةُ، وَكَانَتْ أَسْرَعَنَا لُحُوقًا بِهِ وَكَانَتْ تُحِبُّ الصَّدَقَةَ.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди: Абу Авона бизга айтди, Фиросдан, у Шаъбийдан, у Масруқдан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг баъзи завжалари Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга: ‹Биздан қайсимиз сенга (вафотдан кейин) энг тез етиб борамиз?› деди. У зот: «Қайсингизнинг қўли энг узун бўлса (ўша)» дедилар. Улар бир қамиш олиб, (қўлларини) ўлчаб кўрди. Савда уларнинг қўли энг узуни (чиқди). Биз кейин билдик-ки, унинг қўлининг узунлиги — садақа (сахийлиги) экан. У у зотга биздан энг тез етиб борувчимиз бўлди, у садақани яхши кўрар эди.