حَدَّثَنَا سَهْلُ بْنُ بَكَّارٍ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، عَنْ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى، عَنْ عَبَّاسٍ السَّاعِدِيِّ، عَنْ أَبِي حُمَيْدٍ السَّاعِدِيِّ، قَالَ غَزَوْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم غَزْوَةَ تَبُوكَ فَلَمَّا جَاءَ وَادِيَ الْقُرَى إِذَا امْرَأَةٌ فِي حَدِيقَةٍ لَهَا فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لأَصْحَابِهِ " اخْرُصُوا ". وَخَرَصَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَشَرَةَ أَوْسُقٍ فَقَالَ لَهَا " أَحْصِي مَا يَخْرُجُ مِنْهَا ". فَلَمَّا أَتَيْنَا تَبُوكَ قَالَ " أَمَا إِنَّهَا سَتَهُبُّ اللَّيْلَةَ رِيحٌ شَدِيدَةٌ فَلاَ يَقُومَنَّ أَحَدٌ، وَمَنْ كَانَ مَعَهُ بَعِيرٌ فَلْيَعْقِلْهُ ". فَعَقَلْنَاهَا وَهَبَّتْ رِيحٌ شَدِيدَةٌ فَقَامَ رَجُلٌ فَأَلْقَتْهُ بِجَبَلِ طَيِّئٍ ـ وَأَهْدَى مَلِكُ أَيْلَةَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بَغْلَةً بَيْضَاءَ، وَكَسَاهُ بُرْدًا وَكَتَبَ لَهُ بِبَحْرِهِمْ ـ فَلَمَّا أَتَى وَادِيَ الْقُرَى قَالَ لِلْمَرْأَةِ " كَمْ جَاءَ حَدِيقَتُكِ ". قَالَتْ عَشَرَةَ أَوْسُقٍ خَرْصَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي مُتَعَجِّلٌ إِلَى الْمَدِينَةِ، فَمَنْ أَرَادَ مِنْكُمْ أَنْ يَتَعَجَّلَ مَعِي فَلْيَتَعَجَّلْ ". فَلَمَّا ـ قَالَ ابْنُ بَكَّارٍ كَلِمَةً مَعْنَاهَا ـ أَشْرَفَ عَلَى الْمَدِينَةِ قَالَ " هَذِهِ طَابَةُ ". فَلَمَّا رَأَى أُحُدًا قَالَ " هَذَا جُبَيْلٌ يُحِبُّنَا وَنُحِبُّهُ، أَلاَ أُخْبِرُكُمْ بِخَيْرِ دُورِ الأَنْصَارِ ". قَالُوا بَلَى. قَالَ " دُورُ بَنِي النَّجَّارِ، ثُمَّ دُورُ بَنِي عَبْدِ الأَشْهَلِ، ثُمَّ دُورُ بَنِي سَاعِدَةَ، أَوْ دُورُ بَنِي الْحَارِثِ بْنِ الْخَزْرَجِ، وَفِي كُلِّ دُورِ الأَنْصَارِ ـ يَعْنِي ـ خَيْرًا ". وَقَالَ سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ حَدَّثَنِي عَمْرٌو، " ثُمَّ دَارُ بَنِي الْحَارِثِ، ثُمَّ بَنِي سَاعِدَةَ ". وَقَالَ سُلَيْمَانُ عَنْ سَعْدِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ غَزِيَّةَ، عَنْ عَبَّاسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أُحُدٌ جَبَلٌ يُحِبُّنَا وَنُحِبُّهُ ". قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ كُلُّ بُسْتَانٍ عَلَيْهِ حَائِطٌ فَهْوَ حَدِيقَةٌ، وَمَا لَمْ يَكُنْ عَلَيْهِ حَائِطٌ لَمْ يَقُلْ حَدِيقَةٌ.
Саҳл ибн Баккор бизга айтди: Вуҳайб бизга айтди, Амр ибн Яҳёдан, у Аббос Соидийдан, у Абу Ҳумайд Соидийдан: У деди: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Табук ғазотига (жангига) чиқдик. У зот Водиюл-Қурога келганида, қарасак бир аёл ўз боғида (эди). Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ашобларига: «(Боғ ҳосилини) чамалаб (тахминлаб) айтинг» дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўн васқ деб чамалади ва унга (аёлга): «Ундан чиқадиган (ҳосил)ни ҳисоблаб тур» дедилар. Табукка етиб келганимизда, у зот: «Билингки, бу кеча қаттиқ шамол эсади, ҳеч ким турмасин, кимнинг ёнида туя бўлса, уни боғлаб қўйсин» дедилар. Биз уларни боғладик, қаттиқ шамол эсди. Бир киши турди, уни (шамол) Тойй тоғига улоқтирди. Айла подшо(ҳи) Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга бир оқ хачир ҳадя қилди, у зотга бир бурд (чопон) кийдирди ва уларнинг (ер)и (денгизи) ҳақида у зотга (аҳднома) ёзди. У зот Водиюл-Қурога келганида, аёлга: «Боғингга қанча (ҳосил) келди?» дедилар. У: ‹Ўн васқ — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг чамасидек› деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мен Мадинага шошилаяпман, сизлардан ким мен билан шошилишни истаса, шошилсин» дедилар. У зот — Ибн Баккор маъноси шу бўлган бир сўз деди — Мадинага қараб (кўриниб) кўтарилганида: «Бу — Тоба (Мадина)» дедилар. Уҳудни кўрганида: «Бу — бизни севадиган ва биз уни севадиган бир тоғ(ча)дир. Сизларга Ансорнинг энг яхши уйларини айтайми?» дедилар. Улар: ‹Ҳа› дедилар. У зот: «Бану Нажжор уйлари, сўнг Бану Абдул-Ашҳал уйлари, сўнг Бану Соида уйлари — ёки Бану Ҳорис ибн Хазраж уйлари. Ансорнинг ҳар бир уйида — яъни — яхшилик бор» дедилар. Сулаймон ибн Билол деди: Амр менга айтди: «сўнг Бану Ҳорис уйи, сўнг Бану Соида». Сулаймон Саъд ибн Саъиддан, у Умора ибн Ғазиядан, у Аббосдан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: «Уҳуд — бизни севадиган ва биз уни севадиган бир тоғдир» деди. Абу Абдуллаҳ (Бухорий) деди: Девор билан ўраб олинган ҳар бир боғ — ҳадиқадир, девор билан ўралмаганини ҳадиқа демайди.