حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، حَدَّثَنَا أَبُو صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لأَنْ يَأْخُذَ أَحَدُكُمْ حَبْلَهُ، ثُمَّ يَغْدُوَ ـ أَحْسِبُهُ قَالَ ـ إِلَى الْجَبَلِ فَيَحْتَطِبَ، فَيَبِيعَ فَيَأْكُلَ وَيَتَصَدَّقَ خَيْرٌ لَهُ مِنْ أَنْ يَسْأَلَ النَّاسَ ". قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ صَالِحُ بْنُ كَيْسَانَ أَكْبَرُ مِنَ الزُّهْرِيِّ، وَهُوَ قَدْ أَدْرَكَ ابْنَ عُمَرَ.
Умар ибн Ҳафс ибн Ғиёс бизга айтди: Отам бизга айтди: Аъмаш бизга айтди: Абу Солиҳ бизга айтди, Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: У зот: «Бирингиз ўз арқонини олиб, сўнг эрта тонгда — уни тоғга (деб ўйлайман) — бориб, ўтин териб, уни сотса, еб ва садақа қилса — бу унинг учун одамлардан сўрашидан яхшироқдир» дедилар. Абу Абдуллаҳ (Бухорий) деди: Солиҳ ибн Кайсон Зуҳрийдан каттароқдир, у Ибн Умарга ҳам етишган.