حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَخْبَرَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دِينَارٍ، سَمِعْتُ ابْنَ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ نَهَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَنْ بَيْعِ الثَّمَرَةِ حَتَّى يَبْدُوَ صَلاَحُهَا. وَكَانَ إِذَا سُئِلَ عَنْ صَلاَحِهَا قَالَ حَتَّى تَذْهَبَ عَاهَتُهُ.
Ҳажжож бизга айтди: Шуъба бизга айтди: Абдуллаҳ ибн Динор менга хабар берди: Мен Ибн Умар розияллаҳу анҳумани (эшитдим): Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам меванинг пишиши (яхшилиги) кўринмагунча уни сотишдан қайтардилар. У (Ибн Умар) унинг пишиши ҳақида сўралса: ‹Унинг офати (зарари) кетгунча› дер эди.