حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُنِيرٍ، سَمِعَ يَزِيدَ الْعَدَنِيَّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، قَالَ حَدَّثَنِي عِيَاضُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي سَرْحٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كُنَّا نُعْطِيهَا فِي زَمَانِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم صَاعًا مِنْ طَعَامٍ، أَوْ صَاعًا مِنْ تَمْرٍ، أَوْ صَاعًا مِنْ شَعِيرٍ، أَوْ صَاعًا مِنْ زَبِيبٍ، فَلَمَّا جَاءَ مُعَاوِيَةُ وَجَاءَتِ السَّمْرَاءُ قَالَ أُرَى مُدًّا مِنْ هَذَا يَعْدِلُ مُدَّيْنِ.
Абдуллаҳ ибн Мунир бизга айтди: У Язид Аданийни эшитди: Суфён бизга айтди, Зайд ибн Асламдан: У деди: Иёз ибн Абдуллаҳ ибн Абу Сарҳ менга айтди, Абу Саъид Худрий розияллаҳу анҳудан: У деди: Биз уни (фитр закотини) Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида бир сў таом, ёки бир сў хурмо, ёки бир сў арпа, ёки бир сў майиз (миқдорида) берар эдик. Муовия келиб, самрў (оқ Шом буғдойи) келганида, у: ‹Мен бунинг бир муддини икки муддга тенг деб кўраман› деди.