حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عِيَاضِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كُنَّا نُخْرِجُ زَكَاةَ الْفِطْرِ إِذْ كَانَ فِينَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - صَاعًا مِنْ طَعَامٍ أَوْ صَاعًا مِنْ شَعِيرٍ أَوْ صَاعًا مِنْ تَمْرٍ أَوْ صَاعًا مِنْ زَبِيبٍ أَوْ صَاعًا مِنْ أَقِطٍ فَلَمْ نَزَلْ نُخْرِجُهُ حَتَّى قَدِمَ مُعَاوِيَةُ الْمَدِينَةَ فَتَكَلَّمَ فَكَانَ فِيمَا كَلَّمَ بِهِ النَّاسَ إِنِّي لأَرَى مُدَّيْنِ مِنْ سَمْرَاءِ الشَّامِ تَعْدِلُ صَاعًا مِنْ تَمْرٍ . قَالَ فَأَخَذَ النَّاسُ بِذَلِكَ . قَالَ أَبُو سَعِيدٍ فَلاَ أَزَالُ أُخْرِجُهُ كَمَا كُنْتُ أُخْرِجُهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ يَرَوْنَ مِنْ كُلِّ شَيْءٍ صَاعًا . وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ مِنْ كُلِّ شَيْءٍ صَاعٌ إِلاَّ مِنَ الْبُرِّ فَإِنَّهُ يُجْزِئُ نِصْفُ صَاعٍ . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَابْنِ الْمُبَارَكِ وَأَهْلِ الْكُوفَةِ يَرَوْنَ نِصْفَ صَاعٍ مِنْ بُرٍّ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у Зайд ибн Асламдан, у Иёз ибн Абдуллаҳдан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), у деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) орамизда бўлганларида фитр закотини бир сў таом, ёки бир сў арпа, ёки бир сў хурмо, ёки бир сў майиз, ёки бир сў қуритилган пишлоқ (ақит) қилиб чиқарар эдик. Биз уни шу тарзда чиқаришда давом этдик, токи Муовия Мадинага келди ва нутқ сўзлади. У одамларга сўзлаган нарсалари орасида шундай деди: «Мен Шом буғдойидан икки мудни бир сў хурмога тенг деб биламан.» (Рови) деди: шунда одамлар шуни олдилар.» Абу Саид деди: «Мен эса уни ўзим чиқариб турганимдек чиқараверишда давом этаман.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Баъзи илм аҳли наздида амал шу бўйичадир, улар ҳар бир нарсадан бир сў (берилишини) маъқул кўрадилар. Бу Шофеий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқалардан баъзи илм аҳли эса дедилар: ҳар бир нарсадан бир сў, фақат буғдойдан бошқаси, чунки ундан ярим сў кифоя қилади. Бу Суфён ас-Саврий, Ибнул-Муборак ва Куфа аҳлининг сўзидир, улар буғдойдан ярим сўни (кифоя деб) маъқул кўрадилар.