حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنِ الزُّبَيْرِ بْنِ عَرَبِيٍّ، قَالَ سَأَلَ رَجُلٌ ابْنَ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ عَنِ اسْتِلاَمِ الْحَجَرِ،. فَقَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْتَلِمُهُ وَيُقَبِّلُهُ. قَالَ قُلْتُ أَرَأَيْتَ إِنْ زُحِمْتُ أَرَأَيْتَ إِنْ غُلِبْتُ قَالَ اجْعَلْ أَرَأَيْتَ بِالْيَمَنِ، رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْتَلِمُهُ وَيُقَبِّلُهُ.
Мусаддад бизга айтди: Ҳаммод бизга айтди, Зубайр ибн Арабийдан: У деди: Бир киши Ибн Умар розияллаҳу анҳумадан Ҳажарни истилом қилиш ҳақида сўради. У: ‹Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни уни истилом қилаётганини ва ўпаётганини кўрдим› деди. У деди: Мен: ‹Агар тиқилиб қолсам-чи? Агар (оломонга) енгилсам-чи?› дедим. У: ‹‹Агар...-чи›ни Яманда қолдир (қўй), мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни уни истилом қилаётганини ва ўпаётганини кўрдим› деди.