حَدَّثَنَا سُرَيْجُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ عَبَّادٍ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ مُعَاذَةَ الْعَدَوِيَّةِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْتَأْذِنُنَا إِذَا كَانَ فِي يَوْمِ الْمَرْأَةِ مِنَّا بَعْدَ مَا نَزَلَتْ { تُرْجِي مَنْ تَشَاءُ مِنْهُنَّ وَتُؤْوِي إِلَيْكَ مَنْ تَشَاءُ} فَقَالَتْ لَهَا مُعَاذَةُ فَمَا كُنْتِ تَقُولِينَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اسْتَأْذَنَكِ قَالَتْ كُنْتُ أَقُولُ إِنْ كَانَ ذَاكَ إِلَىَّ لَمْ أُوثِرْ أَحَدًا عَلَى نَفْسِي .
Бизга Сурайж ибн Юнус ривоят қилди, бизга Аббод ибн Аббод Осимдан, у Муоза ал-Адавийядан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — ‹Улардан кимни хоҳласанг, кейинга сурасан, кимни хоҳласанг, ўзингга оласан› (ояти) нозил бўлгандан кейин — биздан бирортамизнинг кунида (бошқасига ўтишга) рухсат сўрарди. Муоза унга: «Сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га, у сендан рухсат сўраганда, нима дердинг?» деди. У: «Мен: ‹Агар бу менга (боғлиқ) бўлса, мен ўзимдан бирортасини афзал кўрмас эдим›, дердим» деди.