وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، ح وَحَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى التُّجِيبِيُّ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ بْنُ يَزِيدَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، أَنَّ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَمَّا أُمِرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِتَخْيِيرِ أَزْوَاجِهِ بَدَأَ بِي فَقَالَ " إِنِّي ذَاكِرٌ لَكِ أَمْرًا فَلاَ عَلَيْكِ أَنْ لاَ تَعْجَلِي حَتَّى تَسْتَأْمِرِي أَبَوَيْكِ " . قَالَتْ قَدْ عَلِمَ أَنَّ أَبَوَىَّ لَمْ يَكُونَا لِيَأْمُرَانِي بِفِرَاقِهِ قَالَتْ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَالَ { يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ قُلْ لأَزْوَاجِكَ إِنْ كُنْتُنَّ تُرِدْنَ الْحَيَاةَ الدُّنْيَا وَزِينَتَهَا فَتَعَالَيْنَ أُمَتِّعْكُنَّ وَأُسَرِّحْكُنَّ سَرَاحًا جَمِيلاً * وَإِنْ كُنْتُنَّ تُرِدْنَ اللَّهَ وَرَسُولَهُ وَالدَّارَ الآخِرَةَ فَإِنَّ اللَّهَ أَعَدَّ لِلْمُحْسِنَاتِ مِنْكُنَّ أَجْرًا عَظِيمًا} قَالَتْ فَقُلْتُ فِي أَىِّ هَذَا أَسْتَأْمِرُ أَبَوَىَّ فَإِنِّي أُرِيدُ اللَّهَ وَرَسُولَهُ وَالدَّارَ الآخِرَةَ . قَالَتْ ثُمَّ فَعَلَ أَزْوَاجُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِثْلَ مَا فَعَلْتُ .
Ва менга Абут-Тоҳир ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди; (ҳ) ва менга Ҳармала ибн Яҳё ат-Тужибий — лафз уники — ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус ибн Язид Ибн Шиҳобдан хабар берди, менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон ибн Авф хабар бердики, Оиша деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) завжаларини (ихтиёр) танлашга (такҳйир) қўйишга буюрилганда, мендан бошлади ва: «Мен сенга бир ишни айтаман; ота-онангдан маслаҳат сўрамагунингча шошилмаслигингда сенга (зарар) йўқ» деди. (Оиша) деди: У ота-онам мени ундан ажрашишга буюрмасини биларди. (Оиша) деди: Сўнг у: «Аллаҳ азза ва жалла: ‹Эй Набий, завжаларингга айт: агар дунё ҳаёти ва унинг зийнатини истасангиз, келинглар, сизларни (мол билан) баҳраманд қилиб, гўзал тарзда қўйиб юбораман. Агар Аллаҳни, Унинг Расулини ва Охират уйини истасангиз, албатта Аллаҳ сизлардан яхшилик қилувчиларга улуғ ажр тайёрлаб қўйган›, деди» деди. (Оиша) деди: Мен: «Бунинг қайси (бири)да ота-онамдан маслаҳат сўрардим? Мен Аллаҳни, Унинг Расулини ва Охират уйини истайман-ку» дедим. (Оиша) деди: Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг (бошқа) завжалари ҳам мен қилганимдек қилдилар.