حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ، عَنْ يُونُسَ بْنِ يَزِيدَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها قَالَتْ لَمَّا أُمِرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِتَخْيِيرِ أَزْوَاجِهِ بَدَأَ بِي فَقَالَ " يَا عَائِشَةُ إِنِّي ذَاكِرٌ لَكِ أَمْرًا فَلاَ عَلَيْكِ أَنْ لاَ تَسْتَعْجِلِي حَتَّى تَسْتَأْمِرِي أَبَوَيْكِ " . قَالَتْ وَقَدْ عَلِمَ أَنَّ أَبَوَاىَ لَمْ يَكُونَا لِيَأْمُرَانِي بِفِرَاقِهِ قَالَتْ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ اللَّهَ تَعَالَى يَقُولُ: ( يا أَيُّهَا النَّبِيُّ قُلْ لأَزْوَاجِكَ إِنْ كُنْتُنَّ تُرِدْنَ الْحَيَاةَ الدُّنْيَا وَزِينَتَهَا فَتَعَالَيْنَ ) حَتَّى بَلَغَ : ( للْمُحْسِنَاتِ مِنْكُنَّ أَجْرًا عَظِيمًا ) فَقُلْتُ فِي أَىِّ هَذَا أَسْتَأْمِرُ أَبَوَىَّ فَإِنِّي أُرِيدُ اللَّهَ وَرَسُولَهُ وَالدَّارَ الآخِرَةَ وَفَعَلَ أَزْوَاجُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَ مَا فَعَلْتُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا أَيْضًا عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَ رضى الله عنها .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Усмон ибн Умар ривоят қилди, Юнус ибн Язиддан, у аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) завжаларига ихтиёр беришга буюрилганларида, мендан бошладилар ва: «Эй Оиша, мен сенга бир ишни зикр қиламан (айтаман), сен ота-онанг билан маслаҳатлашгунингга қадар шошилмасанг (бўлади),» дедилар. У деди: У (зот) ота-онам менга улардан (Расулуллаҳдан) ажралишни буюрмаслигини билар эдилар. У деди: сўнг У: «Аллаҳ таоло айтади: «Эй Набий! Завжаларингга айт: агар сизлар ҳаёти дунёни ва унинг зийнатини истасангиз, келинглар...» — «...сизлардан яхшилик қилувчиларга улуғ ажр (бордир)» (Аҳзоб сураси, 28-29) (деган оятга) қадар (айтдилар),» дедилар. Мен: «Бу ҳақида ота-онам билан нима маслаҳатлашай? Албатта мен Аллаҳни, Унинг Расулини ва охират диёрини истайман,» дедим. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг (бошқа) завжалари ҳам мен қилгандек қилдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу (ҳадис) аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (деб) ҳам ривоят қилинган.