حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي يَزِيدَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ مَا رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَتَحَرَّى صِيَامَ يَوْمٍ فَضَّلَهُ عَلَى غَيْرِهِ، إِلاَّ هَذَا الْيَوْمَ يَوْمَ عَاشُورَاءَ وَهَذَا الشَّهْرَ. يَعْنِي شَهْرَ رَمَضَانَ.
Убайдуллаҳ ибн Мусо бизга айтди, Ибн Уяйнадан, у Убайдуллаҳ ибн Абу Язиддан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумадан: У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни бирор куннинг рўзасини бошқасидан афзал деб (уни) қасд қилаётганини кўрмадим, фақат бу кунни — Ошуро кунини, ва бу ойни — яъни Рамазон ойини.