Ошуро куни рўза тутиш

Ro'za kitobi · 8 ҳадис

باب صِيَامِ يَوْمِ عَاشُورَاءَ

حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ عَاشُورَاءَ ‏ "‏ إِنْ شَاءَ صَامَ ‏"‏‏.‏

Абу Осим бизга айтди, Умар ибн Муҳаммаддан, у Салимдан, у отаси розияллаҳу анҳудан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Ошуро куни: «Ким хоҳласа, рўза тутсин» дедилар.

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِصِيَامِ يَوْمِ عَاشُورَاءَ، فَلَمَّا فُرِضَ رَمَضَانُ كَانَ مَنْ شَاءَ صَامَ، وَمَنْ شَاءَ أَفْطَرَ‏.‏

Абул-Ямон бизга айтди: Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан: У деди: Урва ибн Зубайр менга хабар берди: Оиша розияллаҳу анҳо деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Ошуро кунини рўза тутишга буюрган эди. Рамазон фарз қилингач, ким хоҳласа, рўза тутар, ким хоҳласа, оғиз очар эди.

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ كَانَ يَوْمُ عَاشُورَاءَ تَصُومُهُ قُرَيْشٌ فِي الْجَاهِلِيَّةِ، وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَصُومُهُ، فَلَمَّا قَدِمَ الْمَدِينَةَ صَامَهُ، وَأَمَرَ بِصِيَامِهِ، فَلَمَّا فُرِضَ رَمَضَانُ تَرَكَ يَوْمَ عَاشُورَاءَ، فَمَنْ شَاءَ صَامَهُ، وَمَنْ شَاءَ تَرَكَهُ‏.‏

Абдуллаҳ ибн Маслама бизга айтди, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: Ошуро куни — Қурайш жоҳилиятда уни рўза тутар эди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам (ҳам) уни рўза тутар эди. У зот Мадинага келгач, уни рўза тутди ва уни рўза тутишга буюрди. Рамазон фарз қилингач, Ошуро кунини тарк қилди (вожиблигини), ким хоҳласа, уни рўза тутар, ким хоҳласа, уни тарк қилар эди.

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّهُ سَمِعَ مُعَاوِيَةَ بْنَ أَبِي سُفْيَانَ ـ رضى الله عنهما ـ يَوْمَ عَاشُورَاءَ عَامَ حَجَّ عَلَى الْمِنْبَرِ يَقُولُ يَا أَهْلَ الْمَدِينَةِ، أَيْنَ عُلَمَاؤُكُمْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ هَذَا يَوْمُ عَاشُورَاءَ، وَلَمْ يُكْتَبْ عَلَيْكُمْ صِيَامُهُ، وَأَنَا صَائِمٌ، فَمَنْ شَاءَ فَلْيَصُمْ وَمَنْ شَاءَ فَلْيُفْطِرْ ‏"‏‏.‏

Абдуллаҳ ибн Маслама бизга айтди, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Ҳумайд ибн Абдурраҳмондан: У Муовия ибн Абу Суфён розияллаҳу анҳумани — ҳаж қилган йили Ошуро куни минбарда — шундай деганини эшитди: ‹Эй Мадина аҳли, уламоларингиз қани? Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганини эшитди: ‹Бу — Ошуро куни, уни рўза тутиш сизларга фарз қилинмаган, мен рўзадорман. Ким хоҳласа, рўза тутсин, ким хоҳласа, оғиз очсин››.

حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ، فَرَأَى الْيَهُودَ تَصُومُ يَوْمَ عَاشُورَاءَ، فَقَالَ ‏"‏ مَا هَذَا ‏"‏‏.‏ قَالُوا هَذَا يَوْمٌ صَالِحٌ، هَذَا يَوْمٌ نَجَّى اللَّهُ بَنِي إِسْرَائِيلَ مِنْ عَدُوِّهِمْ، فَصَامَهُ مُوسَى‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَأَنَا أَحَقُّ بِمُوسَى مِنْكُمْ ‏"‏‏.‏ فَصَامَهُ وَأَمَرَ بِصِيَامِهِ‏.‏

Абу Маъмар бизга айтди: Абдулворис бизга айтди: Айюб бизга айтди: Абдуллаҳ ибн Саъид ибн Жубайр бизга айтди, отасидан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумадан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага келди ва яҳудийларни Ошуро куни рўза тутаётганини кўрди. У зот: «Бу нима?» дедилар. Улар: ‹Бу — яхши кун, бу — Аллаҳ Бани Исроилни душманларидан нажот берган кун, шунинг учун Мусо уни рўза тутди› деди. У зот: «Бўлмаса, мен Мусога сизлардан ҳақлироқман» дедилар ва уни рўза тутди ҳамда уни рўза тутишга буюрди.

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ أَبِي عُمَيْسٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ طَارِقِ بْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي مُوسَى ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ يَوْمُ عَاشُورَاءَ تَعُدُّهُ الْيَهُودُ عِيدًا، قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ فَصُومُوهُ أَنْتُمْ ‏"‏‏.‏

Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Абу Усома бизга айтди, Абу Умайсдан, у Қайс ибн Муслимдан, у Ториқ ибн Шиҳобдан, у Абу Мусо розияллаҳу анҳудан: У деди: Ошуро куни — яҳудийлар уни ийд деб санар эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бўлмаса, сиз уни рўза тутинг» дедилар.

حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي يَزِيدَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ مَا رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَتَحَرَّى صِيَامَ يَوْمٍ فَضَّلَهُ عَلَى غَيْرِهِ، إِلاَّ هَذَا الْيَوْمَ يَوْمَ عَاشُورَاءَ وَهَذَا الشَّهْرَ‏.‏ يَعْنِي شَهْرَ رَمَضَانَ‏.‏

Убайдуллаҳ ибн Мусо бизга айтди, Ибн Уяйнадан, у Убайдуллаҳ ибн Абу Язиддан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумадан: У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни бирор куннинг рўзасини бошқасидан афзал деб (уни) қасд қилаётганини кўрмадим, фақат бу кунни — Ошуро кунини, ва бу ойни — яъни Рамазон ойини.

حَدَّثَنَا الْمَكِّيُّ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ الأَكْوَعِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أَمَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم رَجُلاً مِنْ أَسْلَمَ أَنْ أَذِّنْ فِي النَّاسِ ‏ "‏ أَنَّ مَنْ كَانَ أَكَلَ فَلْيَصُمْ بَقِيَّةَ يَوْمِهِ، وَمَنْ لَمْ يَكُنْ أَكَلَ فَلْيَصُمْ، فَإِنَّ الْيَوْمَ يَوْمُ عَاشُورَاءَ ‏"‏‏.‏

Маккий ибн Иброҳим бизга айтди: Язид бизга айтди, Салама ибн Акваъ розияллаҳу анҳудан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Аслам(қабиласи)дан бир кишини одамлар орасида эълон қилишга буюрди: «Ким (таом) еган бўлса, кунининг қолганини рўза тутсин, ким емаган бўлса, рўза тутсин, чунки бу кун — Ошуро кунидир».