حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ، فَرَأَى الْيَهُودَ تَصُومُ يَوْمَ عَاشُورَاءَ، فَقَالَ " مَا هَذَا ". قَالُوا هَذَا يَوْمٌ صَالِحٌ، هَذَا يَوْمٌ نَجَّى اللَّهُ بَنِي إِسْرَائِيلَ مِنْ عَدُوِّهِمْ، فَصَامَهُ مُوسَى. قَالَ " فَأَنَا أَحَقُّ بِمُوسَى مِنْكُمْ ". فَصَامَهُ وَأَمَرَ بِصِيَامِهِ.
Абу Маъмар бизга айтди: Абдулворис бизга айтди: Айюб бизга айтди: Абдуллаҳ ибн Саъид ибн Жубайр бизга айтди, отасидан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумадан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага келди ва яҳудийларни Ошуро куни рўза тутаётганини кўрди. У зот: «Бу нима?» дедилар. Улар: ‹Бу — яхши кун, бу — Аллаҳ Бани Исроилни душманларидан нажот берган кун, шунинг учун Мусо уни рўза тутди› деди. У зот: «Бўлмаса, мен Мусога сизлардан ҳақлироқман» дедилар ва уни рўза тутди ҳамда уни рўза тутишга буюрди.