حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ عَمْرِو بْنِ أُمَيَّةَ الضَّمْرِيِّ، أَنَّ أَبَاهُ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، رَأَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَمْسَحُ عَلَى الْخُفَّيْنِ. وَتَابَعَهُ حَرْبُ بْنُ شَدَّادٍ وَأَبَانُ عَنْ يَحْيَى.
Бизга Абу Нуайм ривоят қилди, у деди: бизга Шайбон, Яҳёдан, у Абу Саламадан, у Жаъфар ибн Амр ибн Умайя аз-Замрийдан ривоят қилдики, отаси унга хабар бердики, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни маҳсилар устига маш тортаётганини кўрди. Уни Ҳарб ибн Шаддод ва Абон Яҳёдан (ривоят қилиб) мутоба қилдилар.