حَدَّثَنِي بِشْرُ بْنُ مَرْحُومٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سُلَيْمٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أُمَيَّةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " قَالَ اللَّهُ ثَلاَثَةٌ أَنَا خَصْمُهُمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ، رَجُلٌ أَعْطَى بِي ثُمَّ غَدَرَ، وَرَجُلٌ بَاعَ حُرًّا فَأَكَلَ ثَمَنَهُ، وَرَجُلٌ اسْتَأْجَرَ أَجِيرًا فَاسْتَوْفَى مِنْهُ، وَلَمْ يُعْطِ أَجْرَهُ ".
Менга Бишр ибн Марҳум ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Сулайм ривоят қилди, у Исмоил ибн Умайядан, у Саид ибн Абу Саиддан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, у деди: «Аллаҳ деди: Уч (тоифа) борки, мен Қиёмат куни уларнинг хасми (даъвогари)ман: Менинг (номим) билан (аҳд) бериб, сўнг хиёнат қилган киши; ҳур (озод) кишини сотиб, унинг пулини еган киши; ва бир ёлланма ишчини ёллаб, ундан (ишни) тўлиқ олиб, лекин ҳақини бермаган киши».