حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ بْنُ إِسْحَاقَ الْمَكِّيُّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ صَيْفِيٍّ، عَنْ أَبِي مَعْبَدٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ مُعَاذًا إِلَى الْيَمَنِ، فَقَالَ " اتَّقِ دَعْوَةَ الْمَظْلُومِ، فَإِنَّهَا لَيْسَ بَيْنَهَا وَبَيْنَ اللَّهِ حِجَابٌ ".
Бизга Яҳё ибн Мусо ривоят қилди, бизга Вакиъ ривоят қилди, бизга Закариё ибн Ишоқ Маккий ривоят қилди, у Яҳё ибн Абдуллаҳ ибн Сайфийдан, у Абу Маъбад — Ибн Аббоснинг мавлоси — у Ибн Аббосдан (розияллаҳу анҳумо): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Муозни Яманга юборди ва деди: «Мазлумнинг дуосидан сақлан (қўрқ), чунки унинг билан Аллаҳ орасида ҳеч бир тўсиқ йўқ».