حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، سَمِعْتُ سَعِيدَ بْنَ الْمُسَيَّبِ، يَقُولُ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لِلْعَبْدِ الْمَمْلُوكِ الصَّالِحِ أَجْرَانِ، وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَوْلاَ الْجِهَادُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَالْحَجُّ وَبِرُّ أُمِّي، لأَحْبَبْتُ أَنْ أَمُوتَ وَأَنَا مَمْلُوكٌ ".
Бизга Бишр ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ хабар берди, бизга Юнус хабар берди, у Зуҳрийдан, мен Саид ибн Мусайябни эшитдим, у деди: Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Солиҳ қул(мамлук)га икки ажр бор. Жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, агар Аллаҳ йўлида жиҳод, ҳаж ва онамга яхшилик (бирр) бўлмаганида, мен қул ҳолда ўлишни яхши кўрар эдим».