حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ عَمْرَةَ بِنْتِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ عِنْدَهَا، وَأَنَّهَا سَمِعَتْ صَوْتَ رَجُلٍ يَسْتَأْذِنُ فِي بَيْتِ حَفْصَةَ. قَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أُرَاهُ فُلاَنًا. لِعَمِّ حَفْصَةَ مِنَ الرَّضَاعَةِ. فَقَالَتْ عَائِشَةُ يَا رَسُولَ اللَّهِ، هَذَا رَجُلٌ يَسْتَأْذِنُ فِي بَيْتِكَ. قَالَتْ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُرَاهُ فُلاَنًا ". لِعَمِّ حَفْصَةَ مِنَ الرَّضَاعَةِ. فَقَالَتْ عَائِشَةُ لَوْ كَانَ فُلاَنٌ حَيًّا ـ لِعَمِّهَا مِنَ الرَّضَاعَةِ ـ دَخَلَ عَلَىَّ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ، إِنَّ الرَّضَاعَةَ تُحَرِّمُ مَا يَحْرُمُ مِنَ الْوِلاَدَةِ ".
Бизга Абдуллаҳ ибн Юсуф ривоят қилди, бизга Молик хабар берди, у Абдуллаҳ ибн Абу Бакрдан, у Амра бинти Абдурроҳмандан: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг хотини Оиша (розияллаҳу анҳо) унга хабар берди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг ҳузурида эди, у Ҳафсанинг уйида изн сўраётган бир кишининг овозини эшитди. Оиша деди: Мен: Ё Расулуллаҳ, мен уни фалончи деб ўйлайман — Ҳафсанинг сут амакисини — дедим. Оиша: Ё Расулуллаҳ, бу сенинг уйингда изн сўраётган бир киши, деди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен уни фалончи деб ўйлайман» — Ҳафсанинг сут амакисини, деди. Оиша: Агар фалончи тирик бўлганида — унинг сут амакиси — менинг (ҳузуримга) кирар эди(ми)? деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа, албатта эмизиш — туғилишдан ҳаромбўладиган нарсани ҳаромқилади», деди.