حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدِ بْنِ مَيْمُونٍ، أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ سَمِعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم رَجُلاً يَقْرَأُ فِي الْمَسْجِدِ فَقَالَ " رَحِمَهُ اللَّهُ، لَقَدْ أَذْكَرَنِي كَذَا وَكَذَا آيَةً، أَسْقَطْتُهُنَّ مِنْ سُورَةِ كَذَا وَكَذَا ". وَزَادَ عَبَّادُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ عَائِشَةَ تَهَجَّدَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِي فَسَمِعَ صَوْتَ عَبَّادٍ يُصَلِّي فِي الْمَسْجِدِ فَقَالَ " يَا عَائِشَةُ، أَصَوْتُ عَبَّادٍ هَذَا ". قُلْتُ نَعَمْ. قَالَ " اللَّهُمَّ ارْحَمْ عَبَّادًا ".
Бизга Муҳаммад ибн Убайд ибн Маймун ривоят қилди, бизга Исо ибн Юнус хабар берди, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишини масжидда (Қуръан) ўқиётганини эшитди ва деди: «Аллаҳ унга раҳм қилсин! У менга фалон-фалон оятни — мен уларни фалон-фалон сурадан тушириб қўйган (унутган) эдим — эслади». Аббод ибн Абдуллаҳ Оишадан зиёда қилди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менинг уйимда таҳажжуд ўқиди ва Аббод(нинг) масжидда намоз ўқиётган овозини эшитди ва деди: «Эй Оиша, бу Аббоднинг овозими?» Мен: Ҳа, дедим. У: «Аллаҳим, Аббодга раҳм қил», деди.