حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، وَزَيْدِ بْنِ خَالِدٍ الْجُهَنِيِّ، رضى الله عنهما قَالاَ جَاءَ أَعْرَابِيٌّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ اقْضِ بَيْنَنَا بِكِتَابِ اللَّهِ. فَقَامَ خَصْمُهُ فَقَالَ صَدَقَ، اقْضِ بَيْنَنَا بِكِتَابِ اللَّهِ. فَقَالَ الأَعْرَابِيُّ إِنَّ ابْنِي كَانَ عَسِيفًا عَلَى هَذَا، فَزَنَى بِامْرَأَتِهِ، فَقَالُوا لِي عَلَى ابْنِكَ الرَّجْمُ. فَفَدَيْتُ ابْنِي مِنْهُ بِمِائَةٍ مِنَ الْغَنَمِ وَوَلِيدَةٍ، ثُمَّ سَأَلْتُ أَهْلَ الْعِلْمِ، فَقَالُوا إِنَّمَا عَلَى ابْنِكَ جَلْدُ مِائَةٍ وَتَغْرِيبُ عَامٍ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لأَقْضِيَنَّ بَيْنَكُمَا بِكِتَابِ اللَّهِ، أَمَّا الْوَلِيدَةُ وَالْغَنَمُ فَرَدٌّ عَلَيْكَ، وَعَلَى ابْنِكَ جَلْدُ مِائَةٍ وَتَغْرِيبُ عَامٍ، وَأَمَّا أَنْتَ يَا أُنَيْسُ ـ لِرَجُلٍ ـ فَاغْدُ عَلَى امْرَأَةِ هَذَا فَارْجُمْهَا ". فَغَدَا عَلَيْهَا أُنَيْسٌ فَرَجَمَهَا.
Бизга Одам ривоят қилди, бизга Ибн Абу Зиъб ривоят қилди, бизга Зуҳрий ривоят қилди, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳдан, у Абу Ҳурайра ва Зайд ибн Холид Жуҳанийдан (розияллаҳу анҳумо), улар дедилар: Бир бадавий келиб: Ё Расулуллаҳ, бизнинг орамизда Аллаҳ Китоби билан ҳукм қил, деди. Унинг хасми (рақиби) туриб: Рост айтди, бизнинг орамизда Аллаҳ Китоби билан ҳукм қил, деди. Бадавий: Менинг ўғлим бунга ёлланма (хизматчи) эди, у бунинг хотини билан зино қилди. Улар менга: Ўғлингга ражм (тошбўрон), дедилар. Мен ўғлимни ундан юз қўй ва бир чўри билан фидо (қутқариб) олдим. Сўнг илм аҳлидан сўрадим, улар: Ўғлингга фақат юз дарра ва бир йил сургун (вожиб), дедилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен сизлар орасида албатта Аллаҳ Китоби билан ҳукм қиламан: чўри ва қўй сенга қайтарилади, ўғлингга юз дарра ва бир йил сургун (вожиб). Сен эса, эй Унайс — бир кишига — бу (кишининг) хотини олдига эрталаб боргин, уни ражм қил», деди. Унайс унга эрталаб борди ва уни ражм қилди.