حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ عِيسَى، قَالَ أَخْبَرَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، قَالَ أَخْبَرَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ مَيْمُونَةَ، قَالَتْ وَضَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَضُوءًا لِجَنَابَةٍ فَأَكْفَأَ بِيَمِينِهِ عَلَى شِمَالِهِ مَرَّتَيْنِ، أَوْ ثَلاَثًا، ثُمَّ غَسَلَ فَرْجَهُ، ثُمَّ ضَرَبَ يَدَهُ بِالأَرْضِ ـ أَوِ الْحَائِطِ ـ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا، ثُمَّ مَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ، وَغَسَلَ وَجْهَهُ وَذِرَاعَيْهِ، ثُمَّ أَفَاضَ عَلَى رَأْسِهِ الْمَاءَ، ثُمَّ غَسَلَ جَسَدَهُ، ثُمَّ تَنَحَّى فَغَسَلَ رِجْلَيْهِ. قَالَتْ فَأَتَيْتُهُ بِخِرْقَةٍ، فَلَمْ يُرِدْهَا، فَجَعَلَ يَنْفُضُ بِيَدِهِ.
Бизга Юсуф ибн Ийсо ривоят қилди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга ал-Аъмаш, Солимдан, у Ибн Аббоснинг озод қилган қули Курайбдан, у Ибн Аббосдан, у Маймунадан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобат учун таҳорат (суви) қўйдилар ва ўнг (қўл)лари билан чап (қўл)ларига икки ёки уч марта (сув) ағдардилар, сўнг авратларини ювдилар; кейин қўлларини ерга — ёки деворга — икки ёки уч марта урдилар; сўнг ғарғара қилиб, (бурнига) сув тортдилар, юзлари ва билакларини ювдилар; сўнг бошларига сув қуйдилар; кейин баданларини ювдилар; сўнг четга сурилиб, оёқларини ювдилар. У деди: Мен у кишига латта келтирдим, лекин у киши уни хоҳламай, қўллари билан (сувни) қоқа бошладилар.