وَحَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ السَّعْدِيُّ، حَدَّثَنِي عِيسَى بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ حَدَّثَتْنِي خَالَتِي، مَيْمُونَةُ قَالَتْ أَدْنَيْتُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم غُسْلَهُ مِنَ الْجَنَابَةِ فَغَسَلَ كَفَّيْهِ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا ثُمَّ أَدْخَلَ يَدَهُ فِي الإِنَاءِ ثُمَّ أَفْرَغَ بِهِ عَلَى فَرْجِهِ وَغَسَلَهُ بِشِمَالِهِ ثُمَّ ضَرَبَ بِشِمَالِهِ الأَرْضَ فَدَلَكَهَا دَلْكًا شَدِيدًا ثُمَّ تَوَضَّأَ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ أَفْرَغَ عَلَى رَأْسِهِ ثَلاَثَ حَفَنَاتٍ مِلْءَ كَفِّهِ ثُمَّ غَسَلَ سَائِرَ جَسَدِهِ ثُمَّ تَنَحَّى عَنْ مَقَامِهِ ذَلِكَ فَغَسَلَ رِجْلَيْهِ ثُمَّ أَتَيْتُهُ بِالْمِنْدِيلِ فَرَدَّهُ .
Ибн Аббос айтди: Менга холам Маймуна ривоят қилди: У: "Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га жанобат ғуслини (сувини) яқинлаштирдим; у икки кафтини икки ёки уч марта ювди, кейин қўлини идишга солди, кейин у билан авратига (сув) қуйди ва уни чап (қўли) билан ювди, кейин чап қўлини ерга уриб, уни қаттиқ ишқалади, кейин намоз учун (қиладиган) вузусидек вузу қилди, кейин бошига — кафти тўла — уч ҳовуч (сув) қуйди, кейин бутун танасини ювди, кейин ўша турган жойидан четга сурилиб, оёқларини ювди; кейин мен унга сочиқ (мандил) келтирдим, у уни қайтарди (олмади)" деди.