حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَخْبَرَهُ أَنَّ أَبَا سُفْيَانَ أَخْبَرَهُ أَنَّ هِرَقْلَ أَرْسَلَ إِلَيْهِ وَهُمْ بِإِيلِيَاءَ، ثُمَّ دَعَا بِكِتَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، فَلَمَّا فَرَغَ مِنْ قِرَاءَةِ الْكِتَابِ كَثُرَ عِنْدَهُ الصَّخَبُ، فَارْتَفَعَتِ الأَصْوَاتُ، وَأُخْرِجْنَا، فَقُلْتُ لأَصْحَابِي حِينَ أُخْرِجْنَا لَقَدْ أَمِرَ أَمْرُ ابْنِ أَبِي كَبْشَةَ، إِنَّهُ يَخَافُهُ مَلِكُ بَنِي الأَصْفَرِ.
Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан, у деди: Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ менга хабар берди, Ибн Аббос розияллаҳу анҳумо унга хабар бердики, Абу Суфён унга хабар берди: Ҳирақл унинг олдига (одам) юборди, улар Ийлиёда эдилар. Сўнг у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хатини чақиртирди. Хатни ўқиб бўлгач, унинг олдида шовқин кўпайди, овозлар кўтарилди, биз (олиб) чиқилдик. Чиқарилганимизда мен ҳамроҳларимга: «Ибн Абу Кабшанинг (Муҳаммаднинг) иши улуғайди, мана, Банул-Асфар (Рум) подшоҳи ундан қўрқяпти», дедим.