حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي وَ، حَدَّثَتْنِي أَيْضًا، فَاطِمَةُ عَنْ أَسْمَاءَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ صَنَعْتُ سُفْرَةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِ أَبِي بَكْرٍ حِينَ أَرَادَ أَنْ يُهَاجِرَ إِلَى الْمَدِينَةِ، قَالَتْ فَلَمْ نَجِدْ لِسُفْرَتِهِ وَلاَ لِسِقَائِهِ مَا نَرْبِطُهُمَا بِهِ، فَقُلْتُ لأَبِي بَكْرٍ وَاللَّهِ مَا أَجِدُ شَيْئًا أَرْبِطُ بِهِ إِلاَّ نِطَاقِي. قَالَ فَشُقِّيهِ بِاثْنَيْنِ، فَارْبِطِيهِ بِوَاحِدٍ السِّقَاءَ وَبِالآخَرِ السُّفْرَةَ. فَفَعَلْتُ، فَلِذَلِكَ سُمِّيَتْ ذَاتَ النِّطَاقَيْنِ.
Убайд ибн Исмоил бизга айтди, Абу Усома бизга айтди, Ҳишомдан, у деди: Отам менга хабар берди, ва менга Фотима ҳам айтди, Асмо розияллаҳу анҳодан, у деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг йўл озуқасини (суфра) Абу Бакрнинг уйида тайёрладим — у Мадинага ҳижрат қилмоқчи бўлганида. У деди: Биз унинг суфрасига ҳам, меш (сув идиши)га ҳам боғлайдиган нарса топмадик. Мен Абу Бакрга: «Аллаҳга қасамки, менинг белбоғимдан бошқа боғлайдиган нарса топмаяпман», дедим. У: «Уни иккига бўл, бири билан мешни, иккинчиси билан суфрани боғла», деди. Мен шундай қилдим. Шу сабабли у Зотун-нитоқайн (икки белбоғли) деб номланди.