حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا أَبُو الْعُمَيْسِ، عَنْ إِيَاسِ بْنِ سَلَمَةَ بْنِ الأَكْوَعِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَيْنٌ مِنَ الْمُشْرِكِينَ وَهْوَ فِي سَفَرٍ، فَجَلَسَ عِنْدَ أَصْحَابِهِ يَتَحَدَّثُ ثُمَّ انْفَتَلَ، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " اطْلُبُوهُ وَاقْتُلُوهُ ". فَقَتَلَهُ فَنَفَّلَهُ سَلَبَهُ.
Абу Нуъайм бизга айтди, Абул-Умайс бизга айтди, Иёс ибн Салама ибнул-Акваъдан, отасидан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига мушриклардан бир жосус келди — у (Набий) сафарда эди — саҳобаларининг ёнида ўтириб суҳбатлашди, сўнг (чиқиб) кетди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уни излаб топинг ва ўлдиринглар», деди. У (бир киши) уни ўлдирди, шунда у (Набий) унинг ўлжасини (салаб) унга инъом (нафал) қилди.