حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اشْتَكَتِ النَّارُ إِلَى رَبِّهَا، فَقَالَتْ رَبِّ أَكَلَ بَعْضِي بَعْضًا، فَأَذِنَ لَهَا بِنَفَسَيْنِ نَفَسٍ فِي الشِّتَاءِ وَنَفَسٍ فِي الصَّيْفِ، فَأَشَدُّ مَا تَجِدُونَ فِي الْحَرِّ، وَأَشَدُّ مَا تَجِدُونَ مِنَ الزَّمْهَرِيرِ ".
Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан, у деди: Абу Салама ибн Абдураҳмон менга айтди, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳуни эшитди, у дер эди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Дўзах ўз Раббига шикоят қилди ва: ‹Эй Раббим, бир қисмим бир қисмимни еб (ютиб) қўйди›, деди. Шунда (Аллаҳ) унга икки нафас (чиқариш)га изн берди: бир нафас қишда, бир нафас ёзда. Бас, сизлар иссиқда топадиган энг қаттиқ (иссиқ) ва замҳарир (совуқ)дан топадиган энг қаттиқ (совуқ) — (ўшандан)дир».