حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا حُصَيْنُ بْنُ نُمَيْرٍ، عَنْ حُصَيْنِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ خَرَجَ عَلَيْنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَوْمًا قَالَ " عُرِضَتْ عَلَىَّ الأُمَمُ، وَرَأَيْتُ سَوَادًا كَثِيرًا سَدَّ الأُفُقَ فَقِيلَ هَذَا مُوسَى فِي قَوْمِهِ ".
Мусаддад бизга айтди, Ҳусайн ибн Нумайр бизга айтди, Ҳусайн ибн Абдураҳмондан, Саъид ибн Жубайрдан, Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир куни бизнинг олдимизга чиқиб деди: «Менга умматлар (кўрсатиб) қўйилди; мен уфқни тўсган катта бир қораликни кўрдим. Шунда: ‹Бу Мусо ўз қавми (ичида)›, дейилди».