حَدَّثَنَا قَبِيصَةُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، رَفَعَهُ قَالَ " إِذَا هَلَكَ كِسْرَى فَلاَ كِسْرَى بَعْدَهُ ـ وَذَكَرَ وَقَالَ ـ لَتُنْفَقَنَّ كُنُوزُهُمَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ ".
Қабиса бизга айтди, Суфён бизга айтди, Абдулмалик ибн Умайрдан, Жобир ибн Самурадан, уни (Набийга) марфуъ қилди, у деди: «Кисро ҳалок бўлса, ундан кейин (бошқа) Кисро йўқ», — ва (яна) зикр қилди ва: «Албатта уларнинг иккаласинин хазиналари Аллаҳ йўлида сарфланади», деди.