Исломда нубувват аломатлари

Payg'ambar va sahobalar fazilatlari · 65 ҳадис

باب عَلاَمَاتِ النُّبُوَّةِ فِي الإِسْلاَمِ

وَعَنِ الزُّهْرِيِّ، حَدَّثَتْنِي هِنْدُ بِنْتُ الْحَارِثِ، أَنَّ أُمَّ سَلَمَةَ، قَالَتِ اسْتَيْقَظَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ سُبْحَانَ اللَّهِ، مَاذَا أُنْزِلَ مِنَ الْخَزَائِنِ وَمَاذَا أُنْزِلَ مِنَ الْفِتَنِ ‏"‏‏.‏

Ва Зуҳрийдан: Ҳинд бинти Ҳорис менга айтди: Умму Салама деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уйғонди ва: «Субҳаналлаҳ! Хазиналардан нималар нозил қилинди ва фитналардан нималар нозил қилинди!», деди.

حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ الْمَاجِشُونِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي صَعْصَعَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ لِي إِنِّي أَرَاكَ تُحِبُّ الْغَنَمَ، وَتَتَّخِذُهَا، فَأَصْلِحْهَا وَأَصْلِحْ رُعَامَهَا، فَإِنِّي سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ يَأْتِي عَلَى النَّاسِ زَمَانٌ تَكُونُ الْغَنَمُ فِيهِ خَيْرَ مَالِ الْمُسْلِمِ، يَتْبَعُ بِهَا شَعَفَ الْجِبَالِ ـ أَوْ سَعَفَ الْجِبَالِ ـ فِي مَوَاقِعِ الْقَطْرِ، يَفِرُّ بِدِينِهِ مِنَ الْفِتَنِ ‏"‏‏.‏

Абу Нуъайм бизга айтди, Абдулазиз ибн Абу Салама ибнул-Можишун бизга айтди, Абдураҳмон ибн Абу Саъсаъадан, отасидан, Абу Саъид Худрий розияллаҳу анҳудан, у деди: (Отам) менга: «Мен сени қўйларни севадиган ва уларни (боқадиган) қилиб кўраяпман; уларни ва уларнин жойини яхшила (парвариш қил). Чунки мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганини эшитдим: ‹Одамларга шундай замон келадики, унда қўй мусулмоннин энг яхши моли бўлади; у улар билан тоғ чўққилари — ёки тоғ сойлари — бўйлаб, ёмғир тушган жойларга эргашади; ўз дийни билан фитналардан қочади›», деди.

حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ الأُوَيْسِيُّ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ، عَنْ صَالِحِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنِ ابْنِ الْمُسَيَّبِ، وَأَبِي، سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ سَتَكُونُ فِتَنٌ، الْقَاعِدُ فِيهَا خَيْرٌ مِنَ الْقَائِمِ، وَالْقَائِمُ فِيهَا خَيْرٌ مِنَ الْمَاشِي، وَالْمَاشِي فِيهَا خَيْرٌ مِنَ السَّاعِي، وَمَنْ يُشْرِفْ لَهَا تَسْتَشْرِفْهُ، وَمَنْ وَجَدَ مَلْجَأً أَوْ مَعَاذًا فَلْيَعُذْ بِهِ ‏"‏‏.‏ وَعَنِ ابْنِ شِهَابٍ، حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مُطِيعِ بْنِ الأَسْوَدِ، عَنْ نَوْفَلِ بْنِ مُعَاوِيَةَ،، مِثْلَ حَدِيثِ أَبِي هُرَيْرَةَ هَذَا، إِلاَّ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ، يَزِيدُ ‏"‏ مِنَ الصَّلاَةِ صَلاَةٌ مَنْ فَاتَتْهُ فَكَأَنَّمَا وُتِرَ أَهْلَهُ وَمَالَهُ ‏"‏‏.‏

Абдулазиз Увайсий бизга айтди, Иброҳим бизга айтди, Солиҳ ибн Кайсондан, Ибн Шиҳобдан, Ибнул-Мусайяб ва Абу Салама ибн Абдураҳмондан: Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳу деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Тез орада фитналар бўлади; унда ўтирган тургандан яхшироқ, унда турган юргандан яхшироқ, унда юрган (унга) югургандан яхшироқ. Ким унга қараб мўраласа (интилса), у (фитна) уни ўзига тортади; ким бир паноҳ ёки сиғинадиган жой топса, унга сиғинсин». Ибн Шиҳобдан (яна): Абу Бакр ибн Абдураҳмон ибнул-Ҳорис менга айтди, Абдураҳмон ибн Мутий ибнул-Асваддан, Навфал ибн Муовиядан, Абу Ҳурайранин шу ҳадиси мисли — фақат Абу Бакр (шуни) зиёда қилди: «Намозлардан бир намоз борки, кимда у (қазо бўлиб) ўтиб кетса, гўё ўз аҳли ва молидан жудо қилинган кабидир».

حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ الأُوَيْسِيُّ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ، عَنْ صَالِحِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنِ ابْنِ الْمُسَيَّبِ، وَأَبِي، سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ سَتَكُونُ فِتَنٌ، الْقَاعِدُ فِيهَا خَيْرٌ مِنَ الْقَائِمِ، وَالْقَائِمُ فِيهَا خَيْرٌ مِنَ الْمَاشِي، وَالْمَاشِي فِيهَا خَيْرٌ مِنَ السَّاعِي، وَمَنْ يُشْرِفْ لَهَا تَسْتَشْرِفْهُ، وَمَنْ وَجَدَ مَلْجَأً أَوْ مَعَاذًا فَلْيَعُذْ بِهِ ‏"‏‏.‏ وَعَنِ ابْنِ شِهَابٍ، حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مُطِيعِ بْنِ الأَسْوَدِ، عَنْ نَوْفَلِ بْنِ مُعَاوِيَةَ،، مِثْلَ حَدِيثِ أَبِي هُرَيْرَةَ هَذَا، إِلاَّ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ، يَزِيدُ ‏"‏ مِنَ الصَّلاَةِ صَلاَةٌ مَنْ فَاتَتْهُ فَكَأَنَّمَا وُتِرَ أَهْلَهُ وَمَالَهُ ‏"‏‏.‏

Абдулазиз Увайсий бизга айтди, Иброҳим бизга айтди, Солиҳ ибн Кайсондан, Ибн Шиҳобдан, Ибнул-Мусайяб ва Абу Салама ибн Абдураҳмондан: Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳу деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Тез орада фитналар бўлади; унда ўтирган тургандан яхшироқ, унда турган юргандан яхшироқ, унда юрган (унга) югургандан яхшироқ. Ким унга қараб мўраласа (интилса), у (фитна) уни ўзига тортади; ким бир паноҳ ёки сиғинадиган жой топса, унга сиғинсин». Ибн Шиҳобдан (яна): Абу Бакр ибн Абдураҳмон ибнул-Ҳорис менга айтди, Абдураҳмон ибн Мутий ибнул-Асваддан, Навфал ибн Муовиядан, Абу Ҳурайранин шу ҳадиси мисли — фақат Абу Бакр (шуни) зиёда қилди: «Намозлардан бир намоз борки, кимда у (қазо бўлиб) ўтиб кетса, гўё ўз аҳли ва молидан жудо қилинган кабидир».

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ زَيْدِ بْنِ وَهْبٍ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ سَتَكُونُ أَثَرَةٌ وَأُمُورٌ تُنْكِرُونَهَا ‏"‏‏.‏ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَا تَأْمُرُنَا قَالَ ‏"‏ تُؤَدُّونَ الْحَقَّ الَّذِي عَلَيْكُمْ، وَتَسْأَلُونَ اللَّهَ الَّذِي لَكُمْ ‏"‏‏.‏

Муҳаммад ибн Касир бизга айтди, Суфён бизга хабар берди, Аъмашдан, Зайд ибн Ваҳбдан, Ибн Масъуддан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Тез орада ўзбошимчалик (ҳақни ўзига олиш) ва сизлар инкор қиладиган (ёмон) ишлар бўлади». Улар: «Эй Расулуллаҳ, бизга нима буюрасан?», дедилар. У: «Сизларнинг устингиздаги ҳақни адо этасизлар ва ўзингизга тегишлисини (ҳаққни) Аллаҳдан сўрайсизлар», деди.

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحِيمِ، حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ يُهْلِكُ النَّاسَ هَذَا الْحَىُّ مِنْ قُرَيْشٍ ‏"‏‏.‏ قَالُوا فَمَا تَأْمُرُنَا قَالَ ‏"‏ لَوْ أَنَّ النَّاسَ اعْتَزَلُوهُمْ ‏"‏‏.‏ قَالَ مَحْمُودٌ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ سَمِعْتُ أَبَا زُرْعَةَ‏.‏

Муҳаммад ибн Абдураҳим менга айтди, Абу Маъмар Исмоил ибн Иброҳим бизга айтди, Абу Усома бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Абут-Тайёҳдан, Абу Зуръадан, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Одамларни Қурайшнинг мана шу қабиласи ҳалок қилади». Улар: «Бизга нима буюрасан?», дедилар. У: «Кошки, одамлар улардан четга чиқсалар эди (улардан узоқ турсалар)», деди. Маҳмуд деди: Абу Довуд бизга айтди, Шуъба бизга хабар берди, Абут-Тайёҳдан, Абу Зуръани эшитдим.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْمَكِّيُّ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ الأُمَوِيُّ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ كُنْتُ مَعَ مَرْوَانَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ فَسَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ سَمِعْتُ الصَّادِقَ الْمَصْدُوقَ، يَقُولُ ‏ "‏ هَلاَكُ أُمَّتِي عَلَى يَدَىْ غِلْمَةٍ مِنْ قُرَيْشٍ ‏"‏‏.‏ فَقَالَ مَرْوَانُ غِلْمَةٌ‏.‏ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ إِنْ شِئْتَ أَنْ أُسَمِّيَهُمْ بَنِي فُلاَنٍ وَبَنِي فُلاَنٍ‏.‏

Аҳмад ибн Муҳаммад Маккий бизга айтди, Амр ибн Яҳё ибн Саъид Умавий бизга айтди, бобосидан, у деди: Мен Марвон ва Абу Ҳурайра билан бирга эдим. Абу Ҳурайрани шундай деганини эшитдим: Мен Содиқ Масдуқ (рост сўзловчи ва тасдиқланган — Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни шундай деганини эшитдим: «Менинг умматим Қурайшдан бўлган бир неча ўғлон (йигит)лар қўлида ҳалок бўлади». Марвон: «Ўғлонлар(ми)?», деди. Абу Ҳурайра: «Агар хоҳласанг, уларни фалон ўғиллари ва фалон ўғиллари деб номлайман», деди.

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ جَابِرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي بُسْرُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ الْحَضْرَمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيُّ، أَنَّهُ سَمِعَ حُذَيْفَةَ بْنَ الْيَمَانِ، يَقُولُ كَانَ النَّاسُ يَسْأَلُونَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْخَيْرِ، وَكُنْتُ أَسْأَلُهُ عَنِ الشَّرِّ مَخَافَةَ أَنْ يُدْرِكَنِي‏.‏ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا كُنَّا فِي جَاهِلِيَّةٍ وَشَرٍّ، فَجَاءَنَا اللَّهُ بِهَذَا الْخَيْرِ، فَهَلْ بَعْدَ هَذَا الْخَيْرِ مِنْ شَرٍّ قَالَ ‏"‏ نَعَمْ ‏"‏‏.‏ قُلْتُ وَهَلْ بَعْدَ ذَلِكَ الشَّرِّ مِنْ خَيْرٍ قَالَ ‏"‏ نَعَمْ، وَفِيهِ دَخَنٌ ‏"‏‏.‏ قُلْتُ وَمَا دَخَنُهُ قَالَ ‏"‏ قَوْمٌ يَهْدُونَ بِغَيْرِ هَدْيِي تَعْرِفُ مِنْهُمْ وَتُنْكِرُ ‏"‏‏.‏ قُلْتُ فَهَلْ بَعْدَ ذَلِكَ الْخَيْرِ مِنْ شَرٍّ قَالَ ‏"‏ نَعَمْ دُعَاةٌ إِلَى أَبْوَابِ جَهَنَّمَ، مَنْ أَجَابَهُمْ إِلَيْهَا قَذَفُوهُ فِيهَا ‏"‏‏.‏ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ صِفْهُمْ لَنَا فَقَالَ ‏"‏ هُمْ مِنْ جِلْدَتِنَا، وَيَتَكَلَّمُونَ بِأَلْسِنَتِنَا ‏"‏ قُلْتُ فَمَا تَأْمُرُنِي إِنْ أَدْرَكَنِي ذَلِكَ قَالَ ‏"‏ تَلْزَمُ جَمَاعَةَ الْمُسْلِمِينَ وَإِمَامَهُمْ ‏"‏‏.‏ قُلْتُ فَإِنْ لَمْ يَكُنْ لَهُمْ جَمَاعَةٌ وَلاَ إِمَامٌ قَالَ ‏"‏ فَاعْتَزِلْ تِلْكَ الْفِرَقَ كُلَّهَا، وَلَوْ أَنْ تَعَضَّ بِأَصْلِ شَجَرَةٍ حَتَّى يُدْرِكَكَ الْمَوْتُ وَأَنْتَ عَلَى ذَلِكَ ‏"‏‏.‏

Яҳё ибн Мусо бизга айтди, Валид бизга айтди, у деди: Ибн Жобир менга айтди, у деди: Буср ибн Убайдуллаҳ Ҳазрамий менга айтди, у деди: Абу Идрис Хавлоний менга айтди: У Ҳузайфа ибнул-Ямонни шундай деганини эшитди: Одамлар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан яхшилик ҳақида сўрар эдилар, мен эса менга етиб қолишидан қўрқиб, ёмонлик ҳақида сўрар эдим. Мен: «Эй Расулуллаҳ, биз жоҳилият ва ёмонликда эдик, Аллаҳ бизга мана шу яхшиликни келтирди; бу яхшиликдан кейин (яна) ёмонлик борми?», дедим. У: «Ҳа», деди. Мен: «Ўша ёмонликдан кейин яхшилик борми?», дедим. У: «Ҳа, лекин унда тутун (хира) бор», деди. Мен: «Унинг тутуни нима?», дедим. У: «Менинг йўлим (ҳидоятим)дан ўзга билан йўл кўрсатадиган қавм — улардан (баъзисини) танийсан, (баъзисини) инкор қиласан», деди. Мен: «Ўша яхшиликдан кейин ёмонлик борми?», дедим. У: «Ҳа, жаҳаннам эшикларига (чақирувчи) даъватчилар — ким уларга (ўша эшикка) жавоб берса, уни унга (дўзахга) ташлайдилар», деди. Мен: «Эй Расулуллаҳ, уларни бизга таърифла», дедим. У: «Улар бизнинг теримиздан (қавмимиздан) ва бизнинг тилимизда гаплашади», деди. Мен: «Агар у (замон) менга етса, менга нима буюрасан?», дедим. У: «Мусулмонлар жамоаси ва уларнинг имомига ёпишасан (лозим тутасан)», деди. Мен: «Агар уларнинг жамоаси ҳам, имоми ҳам бўлмаса-чи?», дедим. У: «У ҳолда ўша фирқаларнинг ҳаммасидан четга чиқ, гарчи бир дарахт илдизини тишлаб (ёпишиб) туришинг билан бўлса ҳам, токи сенга ўлим етсин, сен шу ҳолда бўлган (ҳақда собит) ҳолда», деди.

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنِي قَيْسٌ، عَنْ حُذَيْفَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ تَعَلَّمَ أَصْحَابِي الْخَيْرَ وَتَعَلَّمْتُ الشَّرَّ‏.‏

Муҳаммад ибнул-Мусанна менга айтди, у деди: Яҳё ибн Саъид менга айтди, Исмоилдан, Қайс менга айтди, Ҳузайфа розияллаҳу анҳудан, у деди: Менинг шерикларим яхшиликни ўрганди, мен эса ёмонликни ўргандим.

حَدَّثَنَا الْحَكَمُ بْنُ نَافِعٍ، حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى يَقْتَتِلَ فِئَتَانِ دَعْوَاهُمَا وَاحِدَةٌ ‏"‏‏.‏

Ҳакам ибн Нофи бизга айтди, Шуъайб бизга айтди, Зуҳрийдан, у деди: Абу Салама менга хабар берди: Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳу деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Қиёмат қоим бўлмайди, токи икки гуруҳ — даъволари (эътиқоди) бир бўлган ҳолда — ўзаро урушмагунча».

حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى يَقْتَتِلَ فِئَتَانِ، فَيَكُونَ بَيْنَهُمَا مَقْتَلَةٌ عَظِيمَةٌ، دَعْوَاهُمَا وَاحِدَةٌ، وَلاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى يُبْعَثَ دَجَّالُونَ كَذَّابُونَ قَرِيبًا مِنْ ثَلاَثِينَ، كُلُّهُمْ يَزْعُمُ أَنَّهُ رَسُولُ اللَّهِ ‏"‏‏.‏

Абдуллаҳ ибн Муҳаммад менга айтди, Абдураззоқ бизга айтди, Маъмар бизга хабар берди, Ҳаммомдан, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Қиёмат қоим бўлмайди, токи икки гуруҳ — улар орасида катта қирғин бўлиб, даъволари (эътиқоди) бир ҳолда — урушмагунча; ва қиёмат қоим бўлмайди, токи ўттизга яқин дажжол (алдовчи) каззоблар (ёлғончилар) чиқмагунса — уларнинг ҳар бири ўзини Расулуллаҳ деб даъво қилади».

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ بَيْنَمَا نَحْنُ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ يَقْسِمُ قَسْمًا أَتَاهُ ذُو الْخُوَيْصِرَةِ ـ وَهْوَ رَجُلٌ مِنْ بَنِي تَمِيمٍ ـ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ اعْدِلْ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ وَيْلَكَ، وَمَنْ يَعْدِلُ إِذَا لَمْ أَعْدِلْ قَدْ خِبْتَ وَخَسِرْتَ إِنْ لَمْ أَكُنْ أَعْدِلُ ‏"‏‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ائْذَنْ لِي فِيهِ، فَأَضْرِبَ عُنُقَهُ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ دَعْهُ فَإِنَّ لَهُ أَصْحَابًا، يَحْقِرُ أَحَدُكُمْ صَلاَتَهُ مَعَ صَلاَتِهِمْ وَصِيَامَهُ مَعَ صِيَامِهِمْ، يَقْرَءُونَ الْقُرْآنَ لاَ يُجَاوِزُ تَرَاقِيَهُمْ، يَمْرُقُونَ مِنَ الدِّينِ كَمَا يَمْرُقُ السَّهْمُ مِنَ الرَّمِيَّةِ، يُنْظَرُ إِلَى نَصْلِهِ فَلاَ يُوجَدُ فِيهِ شَىْءٌ، ثُمَّ يُنْظَرُ إِلَى رِصَافِهِ فَمَا يُوجَدُ فِيهِ شَىْءٌ، ثُمَّ يُنْظَرُ إِلَى نَضِيِّهِ ـ وَهْوَ قِدْحُهُ ـ فَلاَ يُوجَدُ فِيهِ شَىْءٌ، ثُمَّ يُنْظَرُ إِلَى قُذَذِهِ فَلاَ يُوجَدُ فِيهِ شَىْءٌ، قَدْ سَبَقَ الْفَرْثَ وَالدَّمَ، آيَتُهُمْ رَجُلٌ أَسْوَدُ إِحْدَى عَضُدَيْهِ مِثْلُ ثَدْىِ الْمَرْأَةِ، أَوْ مِثْلُ الْبَضْعَةِ تَدَرْدَرُ وَيَخْرُجُونَ عَلَى حِينِ فُرْقَةٍ مِنَ النَّاسِ ‏"‏‏.‏ قَالَ أَبُو سَعِيدٍ فَأَشْهَدُ أَنِّي سَمِعْتُ هَذَا الْحَدِيثَ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، وَأَشْهَدُ أَنَّ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ قَاتَلَهُمْ وَأَنَا مَعَهُ، فَأَمَرَ بِذَلِكَ الرَّجُلِ، فَالْتُمِسَ فَأُتِيَ بِهِ حَتَّى نَظَرْتُ إِلَيْهِ عَلَى نَعْتِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الَّذِي نَعَتَهُ‏.‏

Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан, у деди: Абу Салама ибн Абдураҳмон менга хабар берди: Абу Саъид Худрий розияллаҳу анҳу деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдида эдик, у бир (ўлжани) тақсимлаб турган эди. Шу пайт Зул-Хувайсира — Бану Тамимдан бўлган бир киши — келди ва: «Эй Расулуллаҳ, адолат қил!», деди. (Набий): «Вой сенга! Агар мен адолат қилмасам, ким адолат қилади? Агар мен адолатли бўлмасам, сен зарар кўрдинг ва зиён қилдинг», деди. Умар: «Эй Расулуллаҳ, менга унга (чора кўришга) изн бер, мен унинг бўйнини урай», деди. (Набий): «Уни қўй, чунки унинг шериклари бор; бирингиз ўз намозини уларнинг намози олдида, ўз рўзасини уларнинг рўзаси олдида арзимас (кичик) деб билади. Улар Қуръан ўқийдилар, (лекин у) уларнинг томоқларидан ўтмайди (қалбга етмайди). Улар Дийндан — ўқ ёйдан отилган (нишондан) чиқиб кетганидек — чиқиб кетадилар. Унинг пайконига қаралади, унда (қондан) ҳеч нарса топилмайди; сўнг унинг (пайкон) ип-боғламига қаралади, унда ҳеч нарса топилмайди; сўнг унинг ўқ ёғочига қаралади, унда ҳеч нарса топилмайди; сўнг унинг патига қаралади, унда ҳеч нарса топилмайди — у (ўқ ҳайвоннинг) тезаги ва қонидан (тезлик билан) ўтиб кетган (ҳеч нарса юқмаган). Уларнинг аломати — бир қора киши, унинг икки елкасидан бири аёлнинг кўкрагидек, ёки силкиниб турган гўшт парчасидек. Улар одамлар (орасида) бўлиниш (низо) пайтида чиқадилар», деди. Абу Саъид деди: Мен гувоҳлик бераманки, мен бу ҳадисни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитдим, ва гувоҳлик бераманки, Али ибн Абу Толиб улар билан урушди, мен у билан бирга эдим. У ўша киши(ни келтириш)ни буюрди, изланди ва келтирилди, токи мен унга — Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам таърифлаган ўша таъриф бўйича — қарадим.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ خَيْثَمَةَ، عَنْ سُوَيْدِ بْنِ غَفَلَةَ، قَالَ قَالَ عَلِيٌّ ـ رضى الله عنه ـ إِذَا حَدَّثْتُكُمْ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلأَنْ أَخِرَّ مِنَ السَّمَاءِ أَحَبُّ إِلَىَّ مِنْ أَنْ أَكْذِبَ عَلَيْهِ، وَإِذَا حَدَّثْتُكُمْ فِيمَا بَيْنِي وَبَيْنَكُمْ، فَإِنَّ الْحَرْبَ خَدْعَةٌ، سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ يَأْتِي فِي آخِرِ الزَّمَانِ قَوْمٌ حُدَثَاءُ الأَسْنَانِ، سُفَهَاءُ الأَحْلاَمِ، يَقُولُونَ مِنْ خَيْرِ قَوْلِ الْبَرِيَّةِ، يَمْرُقُونَ مِنَ الإِسْلاَمِ كَمَا يَمْرُقُ السَّهْمُ مِنَ الرَّمِيَّةِ، لاَ يُجَاوِزُ إِيمَانُهُمْ حَنَاجِرَهُمْ، فَأَيْنَمَا لَقِيتُمُوهُمْ فَاقْتُلُوهُمْ، فَإِنَّ قَتْلَهُمْ أَجْرٌ لِمَنْ قَتَلَهُمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ‏"‏‏.‏

Муҳаммад ибн Касир бизга айтди, Суфён бизга хабар берди, Аъмашдан, Хайсамадан, Сувайд ибн Ғафаладан, у деди: Али розияллаҳу анҳу деди: Мен сизларга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳадис айтсам, осмондан қулаб тушишим менга унга (Набийга) ёлғон тўқишимдан севимлироқдир. Агар мен сизларга мен билан сизлар орасидаги (бошқа) нарса ҳақида (уруш ишида) гапирсам — (билки) уруш макр (ҳийла)дир. Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганини эшитдим: «Охир замонда бир қавм чиқади — ёшлари кичик, ақллари (орзулари) енгилтак; улар энг яхши сўздан (Қуръан, ҳадисдан) гапиради, (лекин) Исломдан — ўқ ёйдан отилган (нишондан) чиқиб кетганидек — чиқиб кетадилар; уларнинг имони уларнинг ҳиқилдоқларидан ўтмайди. Уларни қаерда учратсангиз, ўлдиринглар; чунки уларни ўлдириш — уларни ўлдирган киши учун қиёмат куни ажрдир».

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا قَيْسٌ، عَنْ خَبَّابِ بْنِ الأَرَتِّ، قَالَ شَكَوْنَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ مُتَوَسِّدٌ بُرْدَةً لَهُ فِي ظِلِّ الْكَعْبَةِ، قُلْنَا لَهُ أَلاَ تَسْتَنْصِرُ لَنَا أَلاَ تَدْعُو اللَّهَ لَنَا قَالَ ‏ "‏ كَانَ الرَّجُلُ فِيمَنْ قَبْلَكُمْ يُحْفَرُ لَهُ فِي الأَرْضِ فَيُجْعَلُ فِيهِ، فَيُجَاءُ بِالْمِنْشَارِ، فَيُوضَعُ عَلَى رَأْسِهِ فَيُشَقُّ بِاثْنَتَيْنِ، وَمَا يَصُدُّهُ ذَلِكَ عَنْ دِينِهِ، وَيُمْشَطُ بِأَمْشَاطِ الْحَدِيدِ، مَا دُونَ لَحْمِهِ مِنْ عَظْمٍ أَوْ عَصَبٍ، وَمَا يَصُدُّهُ ذَلِكَ عَنْ دِينِهِ، وَاللَّهِ لَيُتِمَّنَّ هَذَا الأَمْرَ حَتَّى يَسِيرَ الرَّاكِبُ مِنْ صَنْعَاءَ إِلَى حَضْرَمَوْتَ، لاَ يَخَافُ إِلاَّ اللَّهَ أَوِ الذِّئْبَ عَلَى غَنَمِهِ، وَلَكِنَّكُمْ تَسْتَعْجِلُونَ ‏"‏‏.‏

Муҳаммад ибнул-Мусанна менга айтди, Яҳё бизга айтди, Исмоилдан, Қайс бизга айтди, Хаббоб ибнул-Аратдан, у деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга — у Каъба соясида ўз ридосини ёстиқ қилиб ётган пайтида — шикоят қилдик. Биз унга: «Биз учун (Аллаҳдан) ёрдам сўрамайсанми? Биз учун Аллаҳга дуо қилмайсанми?», дедик. У: «Сизлардан олдингилар ичида (мўмин) киши (шундай бўлган): унга ерда (чуқур) қазилар, сўнг у(нинг ичи)га қўйилар, сўнг арра келтирилиб, унинг бошига қўйилар ва иккига бўлиб ёрилар эди — бу уни ўз дийнидан қайтармас эди; ва темир тароқлар билан унинг гўштидан паст (ичидаги) суяк ёки пая (асаб) таралар эди — бу (ҳам) уни ўз дийнидан қайтармас эди. Аллаҳга қасам, албатта Аллаҳ бу ишни (Исломни) шундай тўлиқ (ғолиб) қилади, токи бир отлиқ Санъодан Ҳазрамавтгача юради, Аллаҳдан ёки ўз қўйига (ҳужум қиладиган) бўридан ўзга ҳеч нарсадан қўрқмайди. Лекин сизлар шошиласизлар», деди.

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا أَزْهَرُ بْنُ سَعْدٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ عَوْنٍ، قَالَ أَنْبَأَنِي مُوسَى بْنُ أَنَسٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم افْتَقَدَ ثَابِتَ بْنَ قَيْسٍ، فَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَنَا أَعْلَمُ لَكَ عِلْمَهُ‏.‏ فَأَتَاهُ فَوَجَدَهُ جَالِسًا فِي بَيْتِهِ مُنَكِّسًا رَأْسَهُ، فَقَالَ مَا شَأْنُكَ فَقَالَ شَرٌّ، كَانَ يَرْفَعُ صَوْتَهُ فَوْقَ صَوْتِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَدْ حَبِطَ عَمَلُهُ، وَهْوَ مِنْ أَهْلِ النَّارِ‏.‏ فَأَتَى الرَّجُلُ فَأَخْبَرَهُ أَنَّهُ قَالَ كَذَا وَكَذَا‏.‏ فَقَالَ مُوسَى بْنُ أَنَسٍ فَرَجَعَ الْمَرَّةَ الآخِرَةَ بِبِشَارَةٍ عَظِيمَةٍ، فَقَالَ ‏ "‏ اذْهَبْ إِلَيْهِ فَقُلْ لَهُ إِنَّكَ لَسْتَ مِنْ أَهْلِ النَّارِ، وَلَكِنْ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ ‏"‏‏.‏

Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди, Азҳар ибн Саъд бизга айтди, Ибн Авн бизга айтди, у деди: Мусо ибн Анас менга хабар берди, Анас ибн Молик розияллаҳу анҳудан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Собит ибн Қайсни йўқотди (уни кўрмади). Бир киши: «Эй Расулуллаҳ, мен сен учун унинг хабарини билиб келаман», деди. У (Собитнин) олдига келди ва уни уйида бошини қуйи солган ҳолда ўтирган топди. У: «Сенга нима бўлди?», деди. (Собит): «Ёмон (ҳол); у (мен) овозини Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг овози устига кўтарар эди (овозимни баланд қилар эдим), энди амалим бекор бўлиб кетди, мен дўзах аҳлиданман», деди. Ҳалиги киши (Набий) олдига келди ва унга: «(Собит) шундай-шундай деди», деб хабар берди. Мусо ибн Анас деди: Шу пайт (ҳалиги киши) кейинги сафар катта хушхабар билан қайтди. (Набий): «Унинг олдига бор ва унга айт: ‹Сен дўзах аҳлидан эмассан, балки жаннат аҳлидансан›», деди.

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، سَمِعْتُ الْبَرَاءَ بْنَ عَازِبٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَرَأَ رَجُلٌ الْكَهْفَ وَفِي الدَّارِ الدَّابَّةُ فَجَعَلَتْ تَنْفِرُ فَسَلَّمَ، فَإِذَا ضَبَابَةٌ ـ أَوْ سَحَابَةٌ ـ غَشِيَتْهُ، فَذَكَرَهُ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ اقْرَأْ فُلاَنُ، فَإِنَّهَا السَّكِينَةُ نَزَلَتْ لِلْقُرْآنِ، أَوْ تَنَزَّلَتْ لِلْقُرْآنِ ‏"‏‏.‏

Муҳаммад ибн Башшор менга айтди, Ғундар бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Абу Исъҳоқдан, Баро ибн Озиб розияллаҳу анҳумони эшитдим: Бир киши (Сура) Каҳфни ўқиди, ҳовлида от (чорва) бор эди, у (ҳайвон) ҳуркиб (сапчиб) юра бошлади. (Киши) салом берди (намоздан чиқди), бирдан бир туман — ёки булут — уни қоплаган эди. У буни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга зикр қилди (айтди). У: «Ўқивергин, эй фалон, чунки у Қуръан (сабабли) нозил бўлган сакина (осойишталик)дир», деди.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يَزِيدَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ أَبُو الْحَسَنِ الْحَرَّانِيُّ، حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، سَمِعْتُ الْبَرَاءَ بْنَ عَازِبٍ، يَقُولُ جَاءَ أَبُو بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ إِلَى أَبِي فِي مَنْزِلِهِ، فَاشْتَرَى مِنْهُ رَحْلاً فَقَالَ لِعَازِبٍ ابْعَثِ ابْنَكَ يَحْمِلْهُ مَعِي‏.‏ قَالَ فَحَمَلْتُهُ مَعَهُ، وَخَرَجَ أَبِي يَنْتَقِدُ ثَمَنَهُ، فَقَالَ لَهُ أَبِي يَا أَبَا بَكْرٍ حَدِّثْنِي كَيْفَ صَنَعْتُمَا حِينَ سَرَيْتَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ نَعَمْ أَسْرَيْنَا لَيْلَتَنَا، وَمِنَ الْغَدِ حَتَّى قَامَ قَائِمُ الظَّهِيرَةِ، وَخَلاَ الطَّرِيقُ لاَ يَمُرُّ فِيهِ أَحَدٌ، فَرُفِعَتْ لَنَا صَخْرَةٌ طَوِيلَةٌ، لَهَا ظِلٌّ لَمْ تَأْتِ عَلَيْهِ الشَّمْسُ فَنَزَلْنَا عِنْدَهُ، وَسَوَّيْتُ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مَكَانًا بِيَدِي يَنَامُ عَلَيْهِ، وَبَسَطْتُ فِيهِ فَرْوَةً، وَقُلْتُ نَمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ، وَأَنَا أَنْفُضُ لَكَ مَا حَوْلَكَ‏.‏ فَنَامَ وَخَرَجْتُ أَنْفُضُ مَا حَوْلَهُ، فَإِذَا أَنَا بِرَاعٍ مُقْبِلٍ بِغَنَمِهِ إِلَى الصَّخْرَةِ يُرِيدُ مِنْهَا مِثْلَ الَّذِي أَرَدْنَا فَقُلْتُ لِمَنْ أَنْتَ يَا غُلاَمُ فَقَالَ لِرَجُلٍ مِنْ أَهْلِ الْمَدِينَةِ أَوْ مَكَّةَ‏.‏ قُلْتُ أَفِي غَنَمِكَ لَبَنٌ قَالَ نَعَمُ‏.‏ قُلْتُ أَفَتَحْلُبُ قَالَ نَعَمْ‏.‏ فَأَخَذَ شَاةً‏.‏ فَقُلْتُ انْفُضِ الضَّرْعَ مِنَ التُّرَابِ وَالشَّعَرِ وَالْقَذَى‏.‏ قَالَ فَرَأَيْتُ الْبَرَاءَ يَضْرِبُ إِحْدَى يَدَيْهِ عَلَى الأُخْرَى يَنْفُضُ، فَحَلَبَ فِي قَعْبٍ كُثْبَةً مِنْ لَبَنٍ، وَمَعِي إِدَاوَةٌ حَمَلْتُهَا لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَرْتَوِي مِنْهَا، يَشْرَبُ وَيَتَوَضَّأُ، فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَكَرِهْتُ أَنْ أُوقِظَهُ، فَوَافَقْتُهُ حِينَ اسْتَيْقَظَ، فَصَبَبْتُ مِنَ الْمَاءِ عَلَى اللَّبَنِ حَتَّى بَرَدَ أَسْفَلُهُ، فَقُلْتُ اشْرَبْ يَا رَسُولَ اللَّهِ ـ قَالَ ـ فَشَرِبَ، حَتَّى رَضِيتُ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ أَلَمْ يَأْنِ لِلرَّحِيلِ ‏"‏‏.‏ قُلْتُ بَلَى ـ قَالَ ـ فَارْتَحَلْنَا بَعْدَ مَا مَالَتِ الشَّمْشُ، وَاتَّبَعَنَا سُرَاقَةُ بْنُ مَالِكٍ، فَقُلْتُ أُتِينَا يَا رَسُولَ اللَّهِ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ لاَ تَحْزَنْ، إِنَّ اللَّهَ مَعَنَا ‏"‏‏.‏ فَدَعَا عَلَيْهِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَارْتَطَمَتْ بِهِ فَرَسُهُ إِلَى بَطْنِهَا ـ أُرَى فِي جَلَدٍ مِنَ الأَرْضِ، شَكَّ زُهَيْرٌ ـ فَقَالَ إِنِّي أُرَاكُمَا قَدْ دَعَوْتُمَا عَلَىَّ فَادْعُوَا لِي، فَاللَّهُ لَكُمَا أَنْ أَرُدَّ عَنْكُمَا الطَّلَبَ‏.‏ فَدَعَا لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَنَجَا فَجَعَلَ لاَ يَلْقَى أَحَدًا إِلاَّ قَالَ كَفَيْتُكُمْ مَا هُنَا‏.‏ فَلاَ يَلْقَى أَحَدًا إِلاَّ رَدَّهُ‏.‏ قَالَ وَوَفَى لَنَا‏.‏

Муҳаммад ибн Юсуф бизга айтди, Аҳмад ибн Язид ибн Иброҳим Абул-Ҳасан Ҳарроний бизга айтди, Зуҳайр ибн Муовия бизга айтди, Абу Исъҳоқ бизга айтди, Баро ибн Озибни шундай деганини эшитдим: Абу Бакр розияллаҳу анҳу отамга унинг уйига келди ва ундан бир эгар (раҳл) сотиб олди. (Абу Бакр) Озибга: «Ўғлингни юбор, уни мен билан кўтариб юборсин», деди. (Баро) деди: Мен уни у билан кўтариб бордим, отам эса унинг нархини санаб (текшириб) чиқди. Отам унга: «Эй Абу Бакр, сен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан (Ҳижратда) тунда юрганингларинда қандай қилганингларни менга айтиб бер», деди. У: «Ҳа; биз тунимизни ва эртасига — кун тиккага келиб (пешин) қоим бўлгунса — юрдик; йўл бўм-бўш, ҳеч ким ўтмас эди. Бизга узун бир қоя кўтарилди (кўринди), унинг сояси бор эди, унга қуёш тегмаган эди. Биз унинг ёнида тушдик. Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам учун қўлим билан у ухлайдиган жойни текисладим ва унга бир пўстак (чарм) ёздим ва: ‹Ухла, эй Расулуллаҳ, мен сен учун атрофингдаги (жой)ни қараб (пойлоб) тураман›, дедим. У ухлади. Мен чиқиб унинг атрофини қараб (пойлоб) турдим. Бирдан мен бир чўпон — ўз қўйларини ўша қояга томон ҳайдаб келаётганини (кўрдим), у ундан биз хоҳлаган (сояни) хоҳлар эди. Мен: ‹Сен кимники(нг хизматчиси)сан, эй бола?›, дедим. У: ‹Мадина ёки Макка аҳлидан бир кишиники›, деди. Мен: ‹Қўйингда сут борми?›, дедим. У: ‹Ҳа›, деди. Мен: ‹Соғасанми?›, дедим. У: ‹Ҳа›, деди ва бир қўйни олди. Мен: ‹Елинни тупроқ, соч (жун) ва хашакдан тозала (қоқиб ташла)›, дедим. (Рови) деди: Мен Барони бир қўлини бошқасига уриб (қоқиб) (силкиганини) кўрдим. (Чўпон) бир пиёла(қадаҳ)га бир оз сут соғди. Мен билан Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам учун кўтарган бир идиш (идова) бор эди — ундан у ичар ва таҳорат олар эди. Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга келдим, уни уйғотишни ёқтирмадим, шунда у уйғонган пайтига тўғри келдим. Мен сутга сувдан қуйдим, токи унинг ости совуди. Мен: ‹Ич, эй Расулуллаҳ›, дедим. (Баро) деди: У ичди, токи мен рози бўлдим. Сўнг: ‹Кўчишга (вақт) етмадими?›, деди. Мен: ‹Ҳа›, дедим. (Баро) деди: Қуёш огиб (пешиндан) ўтгандан кейин биз кўчдик. Суроқа ибн Молик бизга эргашди. Мен: ‹Бизга (душман) етди, эй Расулуллаҳ›, дедим. У: ‹Қайғурма, албатта Аллаҳ биз билан›, деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга (Суроқага) (қарши) дуо қилди, шунда унинг оти — ер қаттиғи ичида деб ўйлайман (Зуҳайр шак қилди) — қорнига қадар (ерга) ботиб кетди. (Суроқа): ‹Албатта мен сизларни менга қарши дуо қилдингиз деб кўраяпман; мен учун (яхшиликка) дуо қилинглар; Аллаҳ ҳаққи, мен сизлардан таъқибчиларни (изловчиларни) қайтараман›, деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга (яхшиликка) дуо қилди, у қутулди. Шунда у кимни учратса: ‹Мана бу ерни мен сизларга етарли (ковер) қилдим (бу томонда ҳеч нарса йўқ)›, дер эди. Кимни учратса, уни қайтарар эди. (Баро) деди: У бизга (сўзига) вафо қилди».

حَدَّثَنَا مُعَلَّى بْنُ أَسَدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُخْتَارٍ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ عَلَى أَعْرَابِيٍّ ـ يَعُودُهُ ـ قَالَ وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا دَخَلَ عَلَى مَرِيضٍ يَعُودُهُ قَالَ لاَ بَأْسَ طَهُورٌ إِنْ شَاءَ اللَّهُ‏.‏ فَقَالَ لَهُ ‏"‏ لاَ بَأْسَ طَهُورٌ إِنْ شَاءَ اللَّهُ ‏"‏‏.‏ قَالَ قُلْتَ طَهُورٌ كَلاَّ بَلْ هِيَ حُمَّى تَفُورُ ـ أَوْ تَثُورُ ـ عَلَى شَيْخٍ كَبِيرٍ، تُزِيرُهُ الْقُبُورَ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ فَنَعَمْ إِذًا ‏"‏‏.‏

Муъалло ибн Асад бизга айтди, Абдулазиз ибн Мухтор бизга айтди, Холид бизга айтди, Икримадан, Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир аъробий (чўл араби)нин олдига уни (касал) йўқлаб кирди. (Рови) деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир касални йўқлаб кирса: «Зарари йўқ, ин шоаллаҳ, (бу касаллик гуноҳларинга) покловчидир», дер эди. Унга (аъробийга ҳам): «Зарари йўқ, ин шоаллаҳ, покловчидир», деди. У: «Покловчи дединг(ми)? Йўқ, балки у қайнаб (ёки қўзғалиб) турган иситмадир, у (бу) кекса чолни қабрларга зиёрат қилдиради (ўлдириб қўяди)», деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «У ҳолда, ҳа (шундай бўлсин)!», деди.

حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ رَجُلٌ نَصْرَانِيًّا فَأَسْلَمَ وَقَرَأَ الْبَقَرَةَ وَآلَ عِمْرَانَ، فَكَانَ يَكْتُبُ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم، فَعَادَ نَصْرَانِيًّا فَكَانَ يَقُولُ مَا يَدْرِي مُحَمَّدٌ إِلاَّ مَا كَتَبْتُ لَهُ، فَأَمَاتَهُ اللَّهُ فَدَفَنُوهُ، فَأَصْبَحَ وَقَدْ لَفَظَتْهُ الأَرْضُ فَقَالُوا هَذَا فِعْلُ مُحَمَّدٍ وَأَصْحَابِهِ، لَمَّا هَرَبَ مِنْهُمْ نَبَشُوا عَنْ صَاحِبِنَا‏.‏ فَأَلْقُوهُ فَحَفَرُوا لَهُ فَأَعْمَقُوا، فَأَصْبَحَ وَقَدْ لَفَظَتْهُ الأَرْضُ، فَقَالُوا هَذَا فِعْلُ مُحَمَّدٍ وَأَصْحَابِهِ نَبَشُوا عَنْ صَاحِبِنَا لَمَّا هَرَبَ مِنْهُمْ‏.‏ فَأَلْقَوْهُ فَحَفَرُوا لَهُ، وَأَعْمَقُوا لَهُ فِي الأَرْضِ مَا اسْتَطَاعُوا، فَأَصْبَحَ قَدْ لَفَظَتْهُ الأَرْضُ، فَعَلِمُوا أَنَّهُ لَيْسَ مِنَ النَّاسِ فَأَلْقَوْهُ‏.‏

Абу Маъмар бизга айтди, Абдулворис бизга айтди, Абдулазиз бизга айтди, Анас розияллаҳу анҳудан, у деди: Бир киши насроний эди, сўнг Исломга кирди ва (Сура) Бақара ҳамда Оли Имронни ўқиди, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга (ваҳйни) ёзар эди. Сўнг у (яна) насроний бўлиб қайтди ва: «Муҳаммад фақат мен унга ёзган нарсани билади (холос)», дер эди. Аллаҳ уни ўлдирди, улар уни кўмдилар. Тонгда (қабардан) ер уни (отиб) ташлаган эди. Улар: «Бу Муҳаммад ва саҳобаларинин иши — у (киши) улардан қочганида, улар шеригимизнин (қабари)ни қазиб очдилар», дедилар ва уни (қайтадан) ташлади (қабарга қўйди) ва унга (чуқур) қазиди, чуқурроқ қилди. Тонгда ер уни (яна) ташлаган эди. Улар: «Бу Муҳаммад ва саҳобаларинин иши — у улардан қочганида шеригимизни қазиб очдилар», дедилар ва уни ташлади ҳамда унга (қабар) қазиди, ерда иложи борича чуқурроқ қилди. Тонгда ер уни (яна) ташлаган эди. Шунда улар унинг одамлардан эмаслигини билдилар ва уни ташлаб юбордилар.

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ وَأَخْبَرَنِي ابْنُ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّهُ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا هَلَكَ كِسْرَى فَلاَ كِسْرَى بَعْدَهُ، وَإِذَا هَلَكَ قَيْصَرُ فَلاَ قَيْصَرَ بَعْدَهُ، وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ لَتُنْفِقُنَّ كُنُوزَهُمَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ ‏"‏‏.‏

Яҳё ибн Букайр бизга айтди, Лайс бизга айтди, Юнусдан, Ибн Шиҳобдан, у деди: Ибнул-Мусайяб менга хабар берди, Абу Ҳурайрадан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Кисро ҳалок бўлса, ундан кейин (бошқа) Кисро йўқ; Қайсар ҳалок бўлса, ундан кейин (бошқа) Қайсар йўқ. Муҳаммаднин жони қўлида бўлган Зот билан қасамки, албатта сизлар уларнинг иккаласинин хазиналарини Аллаҳ йўлида сарфлайсизлар».

حَدَّثَنَا قَبِيصَةُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، رَفَعَهُ قَالَ ‏ "‏ إِذَا هَلَكَ كِسْرَى فَلاَ كِسْرَى بَعْدَهُ ـ وَذَكَرَ وَقَالَ ـ لَتُنْفَقَنَّ كُنُوزُهُمَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ ‏"‏‏.‏

Қабиса бизга айтди, Суфён бизга айтди, Абдулмалик ибн Умайрдан, Жобир ибн Самурадан, уни (Набийга) марфуъ қилди, у деди: «Кисро ҳалок бўлса, ундан кейин (бошқа) Кисро йўқ», — ва (яна) зикр қилди ва: «Албатта уларнинг иккаласинин хазиналари Аллаҳ йўлида сарфланади», деди.

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي حُسَيْنٍ، حَدَّثَنَا نَافِعُ بْنُ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَدِمَ مُسَيْلِمَةُ الْكَذَّابُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَعَلَ يَقُولُ إِنْ جَعَلَ لِي مُحَمَّدٌ الأَمْرَ مِنْ بَعْدِهِ تَبِعْتُهُ‏.‏ وَقَدِمَهَا فِي بَشَرٍ كَثِيرٍ مِنْ قَوْمِهِ، فَأَقْبَلَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَمَعَهُ ثَابِتُ بْنُ قَيْسِ بْنِ شَمَّاسٍ، وَفِي يَدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قِطْعَةُ جَرِيدٍ، حَتَّى وَقَفَ عَلَى مُسَيْلِمَةَ فِي أَصْحَابِهِ فَقَالَ ‏"‏ لَوْ سَأَلْتَنِي هَذِهِ الْقِطْعَةَ مَا أَعْطَيْتُكَهَا، وَلَنْ تَعْدُوَ أَمْرَ اللَّهِ فِيكَ، وَلَئِنْ أَدْبَرْتَ لَيَعْقِرَنَّكَ اللَّهُ، وَإِنِّي لأَرَاكَ الَّذِي أُرِيتُ فِيكَ مَا رَأَيْتُ ‏"‏‏.‏ فَأَخْبَرَنِي أَبُو هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ بَيْنَمَا أَنَا نَائِمٌ رَأَيْتُ فِي يَدَىَّ سِوَارَيْنِ مِنْ ذَهَبٍ، فَأَهَمَّنِي شَأْنُهُمَا، فَأُوحِيَ إِلَىَّ فِي الْمَنَامِ أَنِ انْفُخْهُمَا، فَنَفَخْتُهُمَا فَطَارَا فَأَوَّلْتُهُمَا كَذَّابَيْنِ يَخْرُجَانِ بَعْدِي ‏"‏‏.‏ فَكَانَ أَحَدُهُمَا الْعَنْسِيَّ وَالآخَرُ مُسَيْلِمَةَ الْكَذَّابَ صَاحِبَ الْيَمَامَةِ‏.‏

Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Абдуллаҳ ибн Абу Ҳусайндан, Нофи ибн Жубайр бизга айтди, Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан, у деди: Мусайлима Каззоб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам даврида (Мадинага) келди ва: «Агар Муҳаммад иш(ҳокимият)ни ўзидан кейин менга берса, унга эргашарман», дея бошлади. У ўз қавмидан кўп одам билан келди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга томон йўл олди, у билан Собит ибн Қайс ибн Шаммос бор эди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қўлида бир бўлак хурмо шохи (жарид) бор эди. Токи Мусайлима олдида — унинг саҳобалари ичида — тўхтади ва: «Агар сен мендан бу бўлакни сўрасанг ҳам, мен уни сенга бермас эдим; сен ҳақингдаги Аллаҳнинг амридан ўтолмайсан; агар сен орқа ўгирсанг (юз ўгирсанг), албатта Аллаҳ сени ҳалок қилади. Мен сени — сен ҳақингда менга кўрсатилган нарса кўрсатилган (ўша киши) деб кўраяпман», деди. Абу Ҳурайра менга хабар бердики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Мен ухлаб ётганимда, икки қўлимда олтиндан икки билакузук кўрдим, уларнинг иши (ҳадиги) мени ташвишлантирди. Тушимда менга: ‹Уларни пуфла›, деб ваҳй қилинди. Мен иккаласини пуфладим, улар учиб кетди. Мен уларни мендан кейин чиқадиган икки каззоб (ёлғончи)га таъбир қилдим», деди. Улардан бири Ансий, иккинчиси Ямома соҳиби Мусайлима Каззоб эди.

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي حُسَيْنٍ، حَدَّثَنَا نَافِعُ بْنُ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَدِمَ مُسَيْلِمَةُ الْكَذَّابُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَعَلَ يَقُولُ إِنْ جَعَلَ لِي مُحَمَّدٌ الأَمْرَ مِنْ بَعْدِهِ تَبِعْتُهُ‏.‏ وَقَدِمَهَا فِي بَشَرٍ كَثِيرٍ مِنْ قَوْمِهِ، فَأَقْبَلَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَمَعَهُ ثَابِتُ بْنُ قَيْسِ بْنِ شَمَّاسٍ، وَفِي يَدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قِطْعَةُ جَرِيدٍ، حَتَّى وَقَفَ عَلَى مُسَيْلِمَةَ فِي أَصْحَابِهِ فَقَالَ ‏"‏ لَوْ سَأَلْتَنِي هَذِهِ الْقِطْعَةَ مَا أَعْطَيْتُكَهَا، وَلَنْ تَعْدُوَ أَمْرَ اللَّهِ فِيكَ، وَلَئِنْ أَدْبَرْتَ لَيَعْقِرَنَّكَ اللَّهُ، وَإِنِّي لأَرَاكَ الَّذِي أُرِيتُ فِيكَ مَا رَأَيْتُ ‏"‏‏.‏ فَأَخْبَرَنِي أَبُو هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ بَيْنَمَا أَنَا نَائِمٌ رَأَيْتُ فِي يَدَىَّ سِوَارَيْنِ مِنْ ذَهَبٍ، فَأَهَمَّنِي شَأْنُهُمَا، فَأُوحِيَ إِلَىَّ فِي الْمَنَامِ أَنِ انْفُخْهُمَا، فَنَفَخْتُهُمَا فَطَارَا فَأَوَّلْتُهُمَا كَذَّابَيْنِ يَخْرُجَانِ بَعْدِي ‏"‏‏.‏ فَكَانَ أَحَدُهُمَا الْعَنْسِيَّ وَالآخَرُ مُسَيْلِمَةَ الْكَذَّابَ صَاحِبَ الْيَمَامَةِ‏.‏

Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Абдуллаҳ ибн Абу Ҳусайндан, Нофи ибн Жубайр бизга айтди, Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан, у деди: Мусайлима Каззоб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам даврида (Мадинага) келди ва: «Агар Муҳаммад иш(ҳокимият)ни ўзидан кейин менга берса, унга эргашарман», дея бошлади. У ўз қавмидан кўп одам билан келди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга томон йўл олди, у билан Собит ибн Қайс ибн Шаммос бор эди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қўлида бир бўлак хурмо шохи (жарид) бор эди. Токи Мусайлима олдида — унинг саҳобалари ичида — тўхтади ва: «Агар сен мендан бу бўлакни сўрасанг ҳам, мен уни сенга бермас эдим; сен ҳақингдаги Аллаҳнинг амридан ўтолмайсан; агар сен орқа ўгирсанг (юз ўгирсанг), албатта Аллаҳ сени ҳалок қилади. Мен сени — сен ҳақингда менга кўрсатилган нарса кўрсатилган (ўша киши) деб кўраяпман», деди. Абу Ҳурайра менга хабар бердики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Мен ухлаб ётганимда, икки қўлимда олтиндан икки билакузук кўрдим, уларнинг иши (ҳадиги) мени ташвишлантирди. Тушимда менга: ‹Уларни пуфла›, деб ваҳй қилинди. Мен иккаласини пуфладим, улар учиб кетди. Мен уларни мендан кейин чиқадиган икки каззоб (ёлғончи)га таъбир қилдим», деди. Улардан бири Ансий, иккинчиси Ямома соҳиби Мусайлима Каззоб эди.

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ أُسَامَةَ، عَنْ بُرَيْدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ جَدِّهِ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى ـ أُرَاهُ ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ رَأَيْتُ فِي الْمَنَامِ أَنِّي أُهَاجِرُ مِنْ مَكَّةَ إِلَى أَرْضٍ بِهَا نَخْلٌ، فَذَهَبَ وَهَلِي إِلَى أَنَّهَا الْيَمَامَةُ أَوْ هَجَرُ، فَإِذَا هِيَ الْمَدِينَةُ يَثْرِبُ، وَرَأَيْتُ فِي رُؤْيَاىَ هَذِهِ أَنِّي هَزَزْتُ سَيْفًا فَانْقَطَعَ صَدْرُهُ، فَإِذَا هُوَ مَا أُصِيبَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ يَوْمَ أُحُدٍ، ثُمَّ هَزَزْتُهُ بِأُخْرَى فَعَادَ أَحْسَنَ مَا كَانَ، فَإِذَا هُوَ مَا جَاءَ اللَّهُ بِهِ مِنَ الْفَتْحِ وَاجْتِمَاعِ الْمُؤْمِنِينَ، وَرَأَيْتُ فِيهَا بَقَرًا وَاللَّهُ خَيْرٌ فَإِذَا هُمُ الْمُؤْمِنُونَ يَوْمَ أُحُدٍ، وَإِذَا الْخَيْرُ مَا جَاءَ اللَّهُ مِنَ الْخَيْرِ، وَثَوَابِ الصِّدْقِ الَّذِي آتَانَا اللَّهُ بَعْدَ يَوْمِ بَدْرٍ ‏"‏‏.‏

Муҳаммад ибнул-Ало менга айтди, Ҳаммод ибн Усома бизга айтди, Бурайд ибн Абдуллаҳ ибн Абу Бурдадан, бобоси Абу Бурдадан, Абу Мусодан — деб ўйлайман — Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Мен тушимда Маккадан хурмозор бўлган бир ерга ҳижрат қилаётганимни кўрдим. Менинг гумоним унинг Ямома ёки Ҳажар эканига кетди, бирдан у Мадина — Ясриб экан. Ва мен бу тушимда бир қилич силкитганимни кўрдим, унинг ўртаси (юқори қисми) синди — бирдан у (таъбири) Уҳуд куни мўминлардан етган мусибат экан; сўнг уни бошқа (силкитиш) билан силкитдим, у бўлган ҳолатидан кўра гўзалроқ бўлиб қайтди — бирдан у (таъбири) Аллаҳ келтирган фатҳ ва мўминларнинг (қайтадан) жамланиши экан. Ва мен унда сигирларни кўрдим — Аллаҳ (ҳамма яхшиликдан) яхшироқ — бирдан улар (таъбири) Уҳуд куни (шаҳид бўлган) мўминлар экан; бирдан яхшилик эса Аллаҳ келтирган яхшилик ва Бадр кунидан кейин Аллаҳ бизга берган ростлик (сидқ) савоби экан».

حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ أَقْبَلَتْ فَاطِمَةُ تَمْشِي، كَأَنَّ مِشْيَتَهَا مَشْىُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَرْحَبًا بِابْنَتِي ‏"‏‏.‏ ثُمَّ أَجْلَسَهَا عَنْ يَمِينِهِ أَوْ عَنْ شِمَالِهِ، ثُمَّ أَسَرَّ إِلَيْهَا حَدِيثًا، فَبَكَتْ فَقُلْتُ لَهَا لِمَ تَبْكِينَ ثُمَّ أَسَرَّ إِلَيْهَا حَدِيثًا فَضَحِكَتْ فَقُلْتُ مَا رَأَيْتُ كَالْيَوْمِ فَرَحًا أَقْرَبَ مِنْ حُزْنٍ، فَسَأَلْتُهَا عَمَّا قَالَ‏.‏ فَقَالَتْ مَا كُنْتُ لأُفْشِيَ سِرَّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى قُبِضَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلْتُهَا فَقَالَتْ أَسَرَّ إِلَىَّ ‏"‏ إِنَّ جِبْرِيلَ كَانَ يُعَارِضُنِي الْقُرْآنَ كُلَّ سَنَةٍ مَرَّةً، وَإِنَّهُ عَارَضَنِي الْعَامَ مَرَّتَيْنِ، وَلاَ أُرَاهُ إِلاَّ حَضَرَ أَجَلِي، وَإِنَّكِ أَوَّلُ أَهْلِ بَيْتِي لَحَاقًا بِي ‏"‏‏.‏ فَبَكَيْتُ فَقَالَ ‏"‏ أَمَا تَرْضَيْنَ أَنْ تَكُونِي سَيِّدَةَ نِسَاءِ أَهْلِ الْجَنَّةِ ـ أَوْ نِسَاءِ الْمُؤْمِنِينَ ‏"‏‏.‏ فَضَحِكْتُ لِذَلِكَ‏.‏

Абу Нуъайм бизга айтди, Закариё бизга айтди, Фиросдан, Омирдан, Масруқдан, Оиша розияллаҳу анҳодан, у деди: Фотима — юриши гўё Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг юришидек — юриб келди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Қизимга марҳабо!», деди. Сўнг уни ўнг ёки чап томонига ўтқазди, сўнг унга бир сўзни сирдек (секин) айтди, у (Фотима) йиғлади. Мен унга: «Нега йиғлайсан?», дедим. Сўнг (Набий) яна унга бир сўзни сирдек айтди, у кулди. Мен: «Мен бугунги каби хурсандликни қайғуга шунча яқин (турганини) кўрмаган эдим», дедим ва ундан нима деганини сўрадим. У: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг сирини ошкор қилувчи эмасман», деди — токи Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этди. Сўнг мен ундан сўрадим. У деди: (Набий) менга сирдек айтди: «Албатта, Жибрил менга Қуръанни ҳар йили бир марта (тақдим қилиб) ўқиб чиқар эди; бу йил эса у менга икки марта (тақдим қилиб) ўқиди. Мен буни фақат ажалим етиб келди деб кўраяпман. Ва сен аҳли байтим ичида менга биринчи қовушувчисан», деди. Мен йиғладим. Сўнг у: «Сен жаннат аҳли аёлларинин — ёки мўминлар аёлларинин — саййидаси (хоними) бўлишга рози эмасмисан?», деди. Мен шунга кулдим.

حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ أَقْبَلَتْ فَاطِمَةُ تَمْشِي، كَأَنَّ مِشْيَتَهَا مَشْىُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَرْحَبًا بِابْنَتِي ‏"‏‏.‏ ثُمَّ أَجْلَسَهَا عَنْ يَمِينِهِ أَوْ عَنْ شِمَالِهِ، ثُمَّ أَسَرَّ إِلَيْهَا حَدِيثًا، فَبَكَتْ فَقُلْتُ لَهَا لِمَ تَبْكِينَ ثُمَّ أَسَرَّ إِلَيْهَا حَدِيثًا فَضَحِكَتْ فَقُلْتُ مَا رَأَيْتُ كَالْيَوْمِ فَرَحًا أَقْرَبَ مِنْ حُزْنٍ، فَسَأَلْتُهَا عَمَّا قَالَ‏.‏ فَقَالَتْ مَا كُنْتُ لأُفْشِيَ سِرَّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى قُبِضَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلْتُهَا فَقَالَتْ أَسَرَّ إِلَىَّ ‏"‏ إِنَّ جِبْرِيلَ كَانَ يُعَارِضُنِي الْقُرْآنَ كُلَّ سَنَةٍ مَرَّةً، وَإِنَّهُ عَارَضَنِي الْعَامَ مَرَّتَيْنِ، وَلاَ أُرَاهُ إِلاَّ حَضَرَ أَجَلِي، وَإِنَّكِ أَوَّلُ أَهْلِ بَيْتِي لَحَاقًا بِي ‏"‏‏.‏ فَبَكَيْتُ فَقَالَ ‏"‏ أَمَا تَرْضَيْنَ أَنْ تَكُونِي سَيِّدَةَ نِسَاءِ أَهْلِ الْجَنَّةِ ـ أَوْ نِسَاءِ الْمُؤْمِنِينَ ‏"‏‏.‏ فَضَحِكْتُ لِذَلِكَ‏.‏

Абу Нуъайм бизга айтди, Закариё бизга айтди, Фиросдан, Омирдан, Масруқдан, Оиша розияллаҳу анҳодан, у деди: Фотима — юриши гўё Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг юришидек — юриб келди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Қизимга марҳабо!», деди. Сўнг уни ўнг ёки чап томонига ўтқазди, сўнг унга бир сўзни сирдек (секин) айтди, у (Фотима) йиғлади. Мен унга: «Нега йиғлайсан?», дедим. Сўнг (Набий) яна унга бир сўзни сирдек айтди, у кулди. Мен: «Мен бугунги каби хурсандликни қайғуга шунча яқин (турганини) кўрмаган эдим», дедим ва ундан нима деганини сўрадим. У: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг сирини ошкор қилувчи эмасман», деди — токи Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этди. Сўнг мен ундан сўрадим. У деди: (Набий) менга сирдек айтди: «Албатта, Жибрил менга Қуръанни ҳар йили бир марта (тақдим қилиб) ўқиб чиқар эди; бу йил эса у менга икки марта (тақдим қилиб) ўқиди. Мен буни фақат ажалим етиб келди деб кўраяпман. Ва сен аҳли байтим ичида менга биринчи қовушувчисан», деди. Мен йиғладим. Сўнг у: «Сен жаннат аҳли аёлларинин — ёки мўминлар аёлларинин — саййидаси (хоними) бўлишга рози эмасмисан?», деди. Мен шунга кулдим.

حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ قَزَعَةَ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ دَعَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَاطِمَةَ ابْنَتَهُ فِي شَكْوَاهُ الَّذِي قُبِضَ فِيهِ، فَسَارَّهَا بِشَىْءٍ فَبَكَتْ، ثُمَّ دَعَاهَا، فَسَارَّهَا فَضَحِكَتْ، قَالَتْ فَسَأَلْتُهَا عَنْ ذَلِكَ‏.‏ فَقَالَتْ سَارَّنِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرَنِي أَنَّهُ يُقْبَضُ فِي وَجَعِهِ الَّذِي تُوُفِّيَ فِيهِ فَبَكَيْتُ، ثُمَّ سَارَّنِي فَأَخْبَرَنِي أَنِّي أَوَّلُ أَهْلِ بَيْتِهِ أَتْبَعُهُ فَضَحِكْتُ‏.‏

Яҳё ибн Қазаъа менга айтди, Иброҳим ибн Саъд бизга айтди, отасидан, Урвадан, Оиша розияллаҳу анҳодан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзи вафот этган касаллигида қизи Фотимани чақирди ва унга бир нарсани сирдек айтди, у йиғлади; сўнг уни (яна) чақирди ва сирдек айтди, у кулди. (Оиша) деди: Мен ундан бу ҳақида сўрадим. У: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам менга сирдек айтди ва ўзи вафот этган касаллигида вафот этишини хабар берди, мен йиғладим; сўнг менга сирдек айтди ва мен унинг аҳли байтидан унга (биринчи) эргашувчи (қовушувчи) эканимни хабар берди, мен кулдим», деди.

حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ قَزَعَةَ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ دَعَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَاطِمَةَ ابْنَتَهُ فِي شَكْوَاهُ الَّذِي قُبِضَ فِيهِ، فَسَارَّهَا بِشَىْءٍ فَبَكَتْ، ثُمَّ دَعَاهَا، فَسَارَّهَا فَضَحِكَتْ، قَالَتْ فَسَأَلْتُهَا عَنْ ذَلِكَ‏.‏ فَقَالَتْ سَارَّنِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرَنِي أَنَّهُ يُقْبَضُ فِي وَجَعِهِ الَّذِي تُوُفِّيَ فِيهِ فَبَكَيْتُ، ثُمَّ سَارَّنِي فَأَخْبَرَنِي أَنِّي أَوَّلُ أَهْلِ بَيْتِهِ أَتْبَعُهُ فَضَحِكْتُ‏.‏

Яҳё ибн Қазаъа менга айтди, Иброҳим ибн Саъд бизга айтди, отасидан, Урвадан, Оиша розияллаҳу анҳодан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзи вафот этган касаллигида қизи Фотимани чақирди ва унга бир нарсани сирдек айтди, у йиғлади; сўнг уни (яна) чақирди ва сирдек айтди, у кулди. (Оиша) деди: Мен ундан бу ҳақида сўрадим. У: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам менга сирдек айтди ва ўзи вафот этган касаллигида вафот этишини хабар берди, мен йиғладим; сўнг менга сирдек айтди ва мен унинг аҳли байтидан унга (биринчи) эргашувчи (қовушувчи) эканимни хабар берди, мен кулдим», деди.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَرْعَرَةَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ ـ رضى الله عنه ـ يُدْنِي ابْنَ عَبَّاسٍ، فَقَالَ لَهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ إِنَّ لَنَا أَبْنَاءً مِثْلَهُ‏.‏ فَقَالَ إِنَّهُ مِنْ حَيْثُ تَعْلَمُ‏.‏ فَسَأَلَ عُمَرُ ابْنَ عَبَّاسٍ عَنْ هَذِهِ الآيَةِ ‏{‏إِذَا جَاءَ نَصْرُ اللَّهِ وَالْفَتْحُ‏}‏‏.‏ فَقَالَ أَجَلُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَعْلَمَهُ إِيَّاهُ‏.‏ قَالَ مَا أَعْلَمُ مِنْهَا إِلاَّ مَا تَعْلَمُ‏.‏

Муҳаммад ибн Аръара бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Абу Бишрдан, Саъид ибн Жубайрдан, Ибн Аббосдан, у деди: Умар ибнул-Хаттоб розияллаҳу анҳу Ибн Аббосни (ўзига) яқин тутар эди. Абдураҳмон ибн Авф унга: «Бизда ҳам унга ўхшаш ўғиллар бор (нега уни афзал кўрасан)?», деди. (Умар): «Албатта у сен биладиган (сабабли, ўз илми сабабли шундай)», деди. Сўнг Умар Ибн Аббосдан мана бу оят ҳақида — {Аллаҳнинг нусрати ва фатҳ келганида} — сўради. У: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ажали (яқинлиги) — Аллаҳ унга буни билдирган», деди. (Умар): «Мен ундан сен билгандан ўзгани билмайман», деди.

حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ حَنْظَلَةَ بْنِ الْغَسِيلِ، حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي مَرَضِهِ الَّذِي مَاتَ فِيهِ بِمِلْحَفَةٍ قَدْ عَصَّبَ بِعِصَابَةٍ دَسْمَاءَ، حَتَّى جَلَسَ عَلَى الْمِنْبَرِ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ أَمَّا بَعْدُ فَإِنَّ النَّاسَ يَكْثُرُونَ وَيَقِلُّ الأَنْصَارُ، حَتَّى يَكُونُوا فِي النَّاسِ بِمَنْزِلَةِ الْمِلْحِ فِي الطَّعَامِ، فَمَنْ وَلِيَ مِنْكُمْ شَيْئًا يَضُرُّ فِيهِ قَوْمًا، وَيَنْفَعُ فِيهِ آخَرِينَ، فَلْيَقْبَلْ مِنْ مُحْسِنِهِمْ، وَيَتَجَاوَزْ عَنْ مُسِيئِهِمْ ‏"‏‏.‏ فَكَانَ آخِرَ مَجْلِسٍ جَلَسَ بِهِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم‏.‏

Абу Нуъайм бизга айтди, Абдураҳмон ибн Сулаймон ибн Ҳанзала ибнул-Ғасил бизга айтди, Икрима бизга айтди, Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзи вафот этган касаллигида бир чойшаб (ёпиниб) чиқди, бошига қора (ёғли) бир тасма (ридо) боғлаган эди, токи мимбарга ўтирди. Сўнг Аллаҳга ҳамд ва сано айтди, сўнг: «Амма баъд; албатта одамлар кўпаяди, Ансор эса камаяди, токи улар одамлар ичида таомдаги туздек (оз) бўлиб қоладилар. Бас, сизлардан ким бир ишга волий (бошлиқ) бўлиб, унда бир қавмга зарар етказа олса, бошқаларига нафъ етказа олса, уларнинг яхшилик қилувчисидан қабул қилсин ва ёмонлик қилувчисидан кечсин (афв қилсин)», деди. Бу Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўтирган охирги мажлис бўлди.

حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ الْجُعْفِيُّ، عَنْ أَبِي مُوسَى، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ أَبِي بَكْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَخْرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ الْحَسَنَ فَصَعِدَ بِهِ عَلَى الْمِنْبَرِ، فَقَالَ ‏ "‏ ابْنِي هَذَا سَيِّدٌ، وَلَعَلَّ اللَّهَ أَنْ يُصْلِحَ بِهِ بَيْنَ فِئَتَيْنِ مِنَ الْمُسْلِمِينَ ‏"‏‏.‏

Абдуллаҳ ибн Муҳаммад менга айтди, Яҳё ибн Одам бизга айтди, Ҳусайн Жуъфий бизга айтди, Абу Мусодан, Ҳасандан, Абу Бакра розияллаҳу анҳудан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кун Ҳасанни чиқарди ва уни мимбарга (ўзи билан) кўтарди ва: «Менинг мана бу ўғлим саййиддир; шояд Аллаҳ у билан мусулмонлардан икки гуруҳ орасини ислоҳ қилса (яраштирса)», деди.

حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ هِلاَلٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَعَى جَعْفَرًا وَزَيْدًا قَبْلَ أَنْ يَجِيءَ خَبَرُهُمْ، وَعَيْنَاهُ تَذْرِفَانِ‏.‏

Сулаймон ибн Ҳарб бизга айтди, Ҳаммод ибн Зайд бизга айтди, Айюбдан, Ҳумайд ибн Ҳилолдан, Анас ибн Молик розияллаҳу анҳудан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Жаъфар ва Зайднинг (шаҳид бўлганлиги) хабари келишидан олдин уларнинг ўлимини эълон қилди (хабар берди), унинг икки кўзи ёш тўкар эди.

حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ عَبَّاسٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ هَلْ لَكُمْ مِنْ أَنْمَاطٍ ‏"‏‏.‏ قُلْتُ وَأَنَّى يَكُونُ لَنَا الأَنْمَاطُ قَالَ ‏"‏ أَمَا إِنَّهُ سَيَكُونُ لَكُمُ الأَنْمَاطُ ‏"‏‏.‏ فَأَنَا أَقُولُ لَهَا ـ يَعْنِي امْرَأَتَهُ ـ أَخِّرِي عَنِّي أَنْمَاطَكِ‏.‏ فَتَقُولُ أَلَمْ يَقُلِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّهَا سَتَكُونُ لَكُمُ الأَنْمَاطُ ‏"‏‏.‏ فَأَدَعُهَا‏.‏

Амр ибн Аббос менга айтди, Ибн Маҳдий бизга айтди, Суфён бизга айтди, Муҳаммад ибнул-Мункадирдан, Жобир розияллаҳу анҳудан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сизларда (деворга осиладиган гулли) гиламлар борми?», деди. Мен: «Бизда гиламлар қайдан бўлсин?», дедим. У: «Албатта, тез орада сизларда гиламлар бўлади», деди. Энди мен унга — яъни хотинимга: «Гиламларингни мендан нари қил (олиб қўй)», дейман. У эса: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Албатта сизларда гиламлар бўлади›, демаганмиди?», дейди. Шунда мен уни (гиламни) қўяб (рад қилмай) қўяман.

حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ انْطَلَقَ سَعْدُ بْنُ مُعَاذٍ مُعْتَمِرًا ـ قَالَ ـ فَنَزَلَ عَلَى أُمَيَّةَ بْنِ خَلَفٍ أَبِي صَفْوَانَ، وَكَانَ أُمَيَّةُ إِذَا انْطَلَقَ إِلَى الشَّأْمِ فَمَرَّ بِالْمَدِينَةِ نَزَلَ عَلَى سَعْدٍ، فَقَالَ أُمَيَّةُ لِسَعْدٍ انْتَظِرْ حَتَّى إِذَا انْتَصَفَ النَّهَارُ، وَغَفَلَ النَّاسُ انْطَلَقْتُ فَطُفْتُ، فَبَيْنَا سَعْدٌ يَطُوفُ إِذَا أَبُو جَهْلٍ فَقَالَ مَنْ هَذَا الَّذِي يَطُوفُ بِالْكَعْبَةِ فَقَالَ سَعْدٌ أَنَا سَعْدٌ‏.‏ فَقَالَ أَبُو جَهْلٍ تَطُوفُ بِالْكَعْبَةِ آمِنًا، وَقَدْ آوَيْتُمْ مُحَمَّدًا وَأَصْحَابَهُ فَقَالَ نَعَمْ‏.‏ فَتَلاَحَيَا بَيْنَهُمَا‏.‏ فَقَالَ أُمَيَّةُ لِسَعْدٍ لاَ تَرْفَعْ صَوْتَكَ عَلَى أَبِي الْحَكَمِ، فَإِنَّهُ سَيِّدُ أَهْلِ الْوَادِي‏.‏ ثُمَّ قَالَ سَعْدٌ وَاللَّهِ لَئِنْ مَنَعْتَنِي أَنْ أَطُوفَ بِالْبَيْتِ لأَقْطَعَنَّ مَتْجَرَكَ بِالشَّأْمِ‏.‏ قَالَ فَجَعَلَ أُمَيَّةُ يَقُولُ لِسَعْدٍ لاَ تَرْفَعْ صَوْتَكَ‏.‏ وَجَعَلَ يُمْسِكُهُ، فَغَضِبَ سَعْدٌ فَقَالَ دَعْنَا عَنْكَ، فَإِنِّي سَمِعْتُ مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم يَزْعُمُ أَنَّهُ قَاتِلُكَ‏.‏ قَالَ إِيَّاىَ قَالَ نَعَمْ‏.‏ قَالَ وَاللَّهِ مَا يَكْذِبُ مُحَمَّدٌ إِذَا حَدَّثَ‏.‏ فَرَجَعَ إِلَى امْرَأَتِهِ، فَقَالَ أَمَا تَعْلَمِينَ مَا قَالَ لِي أَخِي الْيَثْرِبِيُّ قَالَتْ وَمَا قَالَ قَالَ زَعَمَ أَنَّهُ سَمِعَ مُحَمَّدًا يَزْعُمُ أَنَّهُ قَاتِلِي‏.‏ قَالَتْ فَوَاللَّهِ مَا يَكْذِبُ مُحَمَّدٌ‏.‏ قَالَ فَلَمَّا خَرَجُوا إِلَى بَدْرٍ، وَجَاءَ الصَّرِيخُ قَالَتْ لَهُ امْرَأَتُهُ أَمَا ذَكَرْتَ مَا قَالَ لَكَ أَخُوكَ الْيَثْرِبِيُّ قَالَ فَأَرَادَ أَنْ لاَ يَخْرُجَ، فَقَالَ لَهُ أَبُو جَهْلٍ إِنَّكَ مِنْ أَشْرَافِ الْوَادِي، فَسِرْ يَوْمًا أَوْ يَوْمَيْنِ، فَسَارَ مَعَهُمْ فَقَتَلَهُ اللَّهُ‏.‏

Аҳмад ибн Исъҳоқ менга айтди, Убайдуллаҳ ибн Мусо бизга айтди, Исроил бизга айтди, Абу Исъҳоқдан, Амр ибн Маймундан, Абдуллаҳ ибн Масъуд розияллаҳу анҳудан, у деди: Саъд ибн Муоз умра қилувчи (умрага) кетди. (Ибн Масъуд) деди: У Умайя ибн Халаф Абу Сафвоннинг (уйига) тушди. Умайя Шомга кетса ва Мадинадан ўтса, Саъднинг (уйига) тушар эди. Умайя Саъдга: «Кундуз яримлаб, одамлар ғафлатда бўлгунса кут, сўнг (чиқиб) тавоф қиласан», деди. Саъд тавоф қилиб турганида, бирдан Абу Жаҳл (келди) ва: «Каъбани тавоф қилаётган бу ким?», деди. Саъд: «Мен Саъдман», деди. Абу Жаҳл: «Каъбани омон-эсон тавоф қилаётирсан, ҳолбуки сизлар Муҳаммад ва саҳобаларини паноҳ бердинглар?!», деди. (Саъд): «Ҳа», деди. Улар иккиси орасида жанжал (тортишув) бўлди. Умайя Саъдга: «Овозингни Абул-Ҳакам (Абу Жаҳл) устига кўтарма, чунки у водий (Макка) аҳлинин саййидидир», деди. Сўнг Саъд: «Аллаҳга қасам, агар сен мени Байтни тавоф қилишдан тўссанг, мен албатта сенинг Шомдаги савдо (йўл)ингни кесаман», деди. (Ибн Масъуд) деди: Умайя Саъдга: «Овозингни кўтарма», дея бошлади ва уни ушлаб (тинчитишга) уринди. Саъд ғазабланди ва: «Бизни қўй (қутқар); чунки мен Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васалламни сени ўлдирувчи деб айтганини эшитдим», деди. (Умайя): «Меними?!», деди. (Саъд): «Ҳа», деди. (Умайя): «Аллаҳга қасам, Муҳаммад гапирса, ёлғон айтмайди», деди ва хотинининг олдига қайтди ва: «Ясриблик биродарим менга нима деганини биласанми?», деди. У: «Нима деди?», деди. У: «У Муҳаммадни мени ўлдирувчи деб айтганини эшитганини даъво қилди», деди. У (хотини): «Аллаҳга қасам, Муҳаммад ёлғон айтмайди», деди. (Ибн Масъуд) деди: Улар Бадрга чиқганларида ва (ёрдамга) чақириқ келганида, хотини унга: «Ясриблик биродаринг сенга нима деганини эсламайсанми?», деди. У чиқмасликни истади, лекин Абу Жаҳл унга: «Сен водий ашрофлари (катталари)дансан, бас, бир ёки икки кун юр», деди. У улар билан юрди, Аллаҳ уни (Бадрда) ўлдирди.

حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْمُغِيرَةِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ رَأَيْتُ النَّاسَ مُجْتَمِعِينَ فِي صَعِيدٍ، فَقَامَ أَبُو بَكْرٍ فَنَزَعَ ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ، وَفِي بَعْضِ نَزْعِهِ ضَعْفٌ، وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَهُ، ثُمَّ أَخَذَهَا عُمَرُ، فَاسْتَحَالَتْ بِيَدِهِ غَرْبًا، فَلَمْ أَرَ عَبْقَرِيًّا فِي النَّاسِ يَفْرِي فَرِيَّهُ، حَتَّى ضَرَبَ النَّاسُ بِعَطَنٍ ‏"‏‏.‏ وَقَالَ هَمَّامٌ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ فَنَزَعَ أَبُو بَكْرٍ ذَنُوبَيْنِ ‏"‏‏.‏

Абдураҳмон ибн Шайба менга айтди, Абдураҳмон ибнул-Муғира бизга айтди, отасидан, Мусо ибн Уқбадан, Солим ибн Абдуллаҳдан, Абдуллаҳ розияллаҳу анҳудан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Мен одамларни бир майдонда тўпланган ҳолда кўрдим. Абу Бакр турди ва бир ёки икки челак (сув) тортди, унинг тортишида заифлик бор эди — Аллаҳ уни мағфират қилсин. Сўнг уни Умар олди, у унинг қўлида катта челакка айланди. Мен одамлар ичида уинг ишини (шундай моҳирона) қилувчи бир доно (абқарий)ни кўрмадим, токи одамлар (туяларини суғориб) қўноқ жойга (сувлоққа) қўнди». Ҳаммом Абу Ҳурайрадан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: «Абу Бакр икки челак тортди», деди.

حَدَّثَنِي عَبَّاسُ بْنُ الْوَلِيدِ النَّرْسِيُّ، حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي، حَدَّثَنَا أَبُو عُثْمَانَ، قَالَ أُنْبِئْتُ أَنَّ جِبْرِيلَ ـ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ـ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَعِنْدَهُ أُمُّ سَلَمَةَ، فَجَعَلَ يُحَدِّثُ ثُمَّ قَامَ، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لأُمِّ سَلَمَةَ ‏ "‏ مَنْ هَذَا ‏"‏‏.‏ أَوْ كَمَا قَالَ‏.‏ قَالَ قَالَتْ هَذَا دِحْيَةُ‏.‏ قَالَتْ أُمُّ سَلَمَةَ ايْمُ اللَّهِ مَا حَسِبْتُهُ إِلاَّ إِيَّاهُ حَتَّى سَمِعْتُ خُطْبَةَ نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُخْبِرُ جِبْرِيلَ أَوْ كَمَا قَالَ‏.‏ قَالَ فَقُلْتُ لأَبِي عُثْمَانَ مِمَّنْ سَمِعْتَ هَذَا قَالَ مِنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ‏.‏

Аббос ибнул-Валид Нарсий менга айтди, Муътамир бизга айтди, у деди: Отамни эшитдим, Абу Усмон бизга айтди, у деди: Менга хабар берилдики, Жибрил алайҳиссалом Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнин олдига келди, унинг ёнида Умму Салама бор эди. (Жибрил) гаплаша бошлади, сўнг турди (кетди). Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Умму Саламага: «Бу ким (эди)?», деди — ёки шунга ўхшаш (айтди). (Абу Усмон) деди: У (Умму Салама): «Бу Диҳя (эди)», деди. Умму Салама: «Аллаҳга қасам, мен уни фақат ўша (Диҳя) деб ўйлаган эдим, токи Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васалламнин хутбасини — у Жибрил ҳақида хабар бераётганини — эшитдим», деди — ёки шунга ўхшаш (айтди). (Муътамир) деди: Мен Абу Усмонга: «Буни кимдан эшитдинг?», дедим. У: «Усома ибн Зайддан», деди.

حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا سَلْمُ بْنُ زَرِيرٍ، سَمِعْتُ أَبَا رَجَاءٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عِمْرَانُ بْنُ حُصَيْنٍ، أَنَّهُمْ كَانُوا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي مَسِيرٍ، فَأَدْلَجُوا لَيْلَتَهُمْ حَتَّى إِذَا كَانَ وَجْهُ الصُّبْحِ عَرَّسُوا فَغَلَبَتْهُمْ أَعْيُنُهُمْ حَتَّى ارْتَفَعَتِ الشَّمْسُ، فَكَانَ أَوَّلَ مَنِ اسْتَيْقَظَ مِنْ مَنَامِهِ أَبُو بَكْرٍ، وَكَانَ لاَ يُوقَظُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ مَنَامِهِ حَتَّى يَسْتَيْقِظَ، فَاسْتَيْقَظَ عُمَرُ فَقَعَدَ أَبُو بَكْرٍ عِنْدَ رَأْسِهِ فَجَعَلَ يُكَبِّرُ وَيَرْفَعُ صَوْتَهُ، حَتَّى اسْتَيْقَظَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَنَزَلَ وَصَلَّى بِنَا الْغَدَاةَ، فَاعْتَزَلَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ لَمْ يُصَلِّ مَعَنَا فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ ‏"‏ يَا فُلاَنُ مَا يَمْنَعُكَ أَنْ تُصَلِّيَ مَعَنَا ‏"‏‏.‏ قَالَ أَصَابَتْنِي جَنَابَةٌ‏.‏ فَأَمَرَهُ أَنْ يَتَيَمَّمَ بِالصَّعِيدِ، ثُمَّ صَلَّى وَجَعَلَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي رَكُوبٍ بَيْنَ يَدَيْهِ، وَقَدْ عَطِشْنَا عَطَشًا شَدِيدًا فَبَيْنَمَا نَحْنُ نَسِيرُ إِذَا نَحْنُ بِامْرَأَةٍ سَادِلَةٍ رِجْلَيْهَا بَيْنَ مَزَادَتَيْنِ، فَقُلْنَا لَهَا أَيْنَ الْمَاءُ فَقَالَتْ إِنَّهُ لاَ مَاءَ‏.‏ فَقُلْنَا كَمْ بَيْنَ أَهْلِكِ وَبَيْنَ الْمَاءِ قَالَتْ يَوْمٌ وَلَيْلَةٌ‏.‏ فَقُلْنَا انْطَلِقِي إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم‏.‏ قَالَتْ وَمَا رَسُولُ اللَّهِ فَلَمْ نُمَلِّكْهَا مِنْ أَمْرِهَا حَتَّى اسْتَقْبَلْنَا بِهَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم، فَحَدَّثَتْهُ بِمِثْلِ الَّذِي حَدَّثَتْنَا غَيْرَ أَنَّهَا حَدَّثَتْهُ أَنَّهَا مُؤْتِمَةٌ، فَأَمَرَ بِمَزَادَتَيْهَا فَمَسَحَ فِي الْعَزْلاَوَيْنِ، فَشَرِبْنَا عِطَاشًا أَرْبَعِينَ رَجُلاً حَتَّى رَوِينَا، فَمَلأْنَا كُلَّ قِرْبَةٍ مَعَنَا وَإِدَاوَةٍ، غَيْرَ أَنَّهُ لَمْ نَسْقِ بَعِيرًا وَهْىَ تَكَادُ تَنِضُّ مِنَ الْمِلْءِ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ هَاتُوا مَا عِنْدَكُمْ ‏"‏‏.‏ فَجُمِعَ لَهَا مِنَ الْكِسَرِ وَالتَّمْرِ، حَتَّى أَتَتْ أَهْلَهَا قَالَتْ لَقِيتُ أَسْحَرَ النَّاسِ، أَوْ هُوَ نَبِيٌّ كَمَا زَعَمُوا، فَهَدَى اللَّهُ ذَاكَ الصِّرْمَ بِتِلْكَ الْمَرْأَةِ فَأَسْلَمَتْ وَأَسْلَمُوا‏.‏

Абул-Валид бизга айтди, Салм ибн Зарир бизга айтди, Абу Ражони эшитдим, у деди: Имрон ибн Ҳусайн бизга айтдики, улар Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бир сафарда эдилар. Кечаси юришди, токи тонг яқинлашганида тунги тўхтаб дам олди. Уларни кўзлари (уйқу) ғолиб келди, ҳатто қуёш кўтарилди. Уйқудан биринчи уйғонган киши Абу Бакр бўлди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзи уйғонмагунса уйғотилмас эди. Сўнг Умар уйғонди, Абу Бакр унинг боши ёнида ўтирди ва такбир айтиб, овозини кўтара бошлади, токи Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уйғонди. Сўнг (уловдан) тушди ва бизга бомдод (намози)ни ўқиб берди. Қавмдан бир киши четга чиқиб, биз билан намоз ўқимади. (Намоздан) сўнг (Набий) унга: «Эй фалон, сени биз билан намоз ўқишдан нима тўсди?», деди. У: «Менга жанобат етди (ғусл керак, сув йўқ)», деди. (Набий) унга тупроқ билан таяммум қилишни буюрди, сўнг у намоз ўқиди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мени ўз олдида бир миндиқликда (отли гуруҳда) қилди. Биз қаттиқ чанқаган эдик. Биз юриб борарканмиз, бир аёлга дуч келдик — у икки тулум (сув) орасида оёқларини осилтириб (уловда) ўтирган эди. Биз унга: «Сув қаерда?», дедик. У: «Сув йўқ», деди. Биз: «Сенинг оиланг билан сув ораси қанча?», дедик. У: «Бир кун ва бир кеча», деди. Биз: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига юр», дедик. У: «Расулуллаҳ нима (ким)?», деди. Биз уни ўз ихтиёрига қўймадик, токи уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга рўпара қилдик. У (Набий)га ҳам бизга айтганидек айтди — фақат у етимлари борлигини айтди. (Набий) унинг икки тулумини (келтиришни) буюрди ва икки оғиз (жой)ни силади. Биз чанқаган қирқ киши ичдик, токи қондик; ва ўзимиз билан бўлган ҳар бир меш ва идишни тўлдирдик — фақат туяни суғормадик (холос); у (тулум) тўлаб ёрилгудек эди. Сўнг (Набий): «Ўзингизда борини келтиринг», деди. У(аёл) учун (нон) бўлаклари ва хурмо йиғилди, токи у ўз аҳлига келди. У: «Мен одамларнинг энг (ғаройиб) сеҳргарини учратдим, ёки у — улар гумон қилганидек — пайғамбардир», деди. Шу аёл сабабли Аллаҳ ўша (қабила) аҳлини ҳидоят қилди — у (аёл) Исломга кирди, улар ҳам Исломга кирдилар.

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أُتِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِإِنَاءٍ وَهْوَ بِالزَّوْرَاءِ، فَوَضَعَ يَدَهُ فِي الإِنَاءِ، فَجَعَلَ الْمَاءُ يَنْبُعُ مِنْ بَيْنِ أَصَابِعِهِ، فَتَوَضَّأَ الْقَوْمُ‏.‏ قَالَ قَتَادَةُ قُلْتُ لأَنَسٍ كَمْ كُنْتُمْ قَالَ ثَلاَثَمِائَةٍ، أَوْ زُهَاءَ ثَلاَثِمِائَةٍ‏.‏

Муҳаммад ибн Башшор менга айтди, Ибн Абу Адий бизга айтди, Саъиддан, Қатодадан, Анас розияллаҳу анҳудан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга Заврода бўлганида бир идиш келтирилди. У қўлини идишга қўйди, сув унинг бармоқлари орасидан отилиб чиқа бошлади, (шу сув билан) қавм таҳорат олди. Қатода деди: Мен Анасга: «Неча (киши) эдингиз?», дедим. У: «Уч юз, ёки уч юзга яқин», деди.

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَحَانَتْ صَلاَةُ الْعَصْرِ، فَالْتُمِسَ الْوَضُوءُ فَلَمْ يَجِدُوهُ فَأُتِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِوَضُوءٍ، فَوَضَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَهُ فِي ذَلِكَ الإِنَاءِ، فَأَمَرَ النَّاسَ أَنْ يَتَوَضَّئُوا مِنْهُ، فَرَأَيْتُ الْمَاءَ يَنْبُعُ مِنْ تَحْتِ أَصَابِعِهِ، فَتَوَضَّأَ النَّاسُ حَتَّى تَوَضَّئُوا مِنْ عِنْدِ آخِرِهِمْ‏.‏

Абдуллаҳ ибн Маслама бизга айтди, Моликдан, Исъҳоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан, Анас ибн Молик розияллаҳу анҳудан: У деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни кўрдим, аср намози вақти бўлди, таҳорат (суви) қидирилди, лекин топмадилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга бир таҳорат (суви) келтирилди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қўлини ўша идишга қўйди ва одамларга ундан таҳорат олишни буюрди. Мен сувнинг унинг бармоқлари остидан отилиб чиқаётганини кўрдим. Одамлар таҳорат олди, токи уларнинг охиргисигача ундан таҳорат олди.

حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مُبَارَكٍ، حَدَّثَنَا حَزْمٌ، قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ خَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي بَعْضِ مَخَارِجِهِ وَمَعَهُ نَاسٌ مِنْ أَصْحَابِهِ، فَانْطَلَقُوا يَسِيرُونَ، فَحَضَرَتِ الصَّلاَةُ فَلَمْ يَجِدُوا مَاءً يَتَوَضَّئُونَ، فَانْطَلَقَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ، فَجَاءَ بِقَدَحٍ مِنْ مَاءٍ يَسِيرٍ فَأَخَذَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَتَوَضَّأَ، ثُمَّ مَدَّ أَصَابِعَهُ الأَرْبَعَ عَلَى الْقَدَحِ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ قُومُوا فَتَوَضَّئُوا ‏"‏‏.‏ فَتَوَضَّأَ، الْقَوْمُ حَتَّى بَلَغُوا فِيمَا يُرِيدُونَ مِنَ الْوَضُوءِ، وَكَانُوا سَبْعِينَ أَوْ نَحْوَهُ‏.‏

Абдураҳмон ибн Муборак бизга айтди, Ҳазм бизга айтди, у деди: Ҳасанни эшитдим, у деди: Анас ибн Молик розияллаҳу анҳу бизга айтди, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўз чиқишларидан бирида чиқди, у билан саҳобаларидан бир неча одам бор эди. Улар юриб кетди, намоз вақти келди, лекин таҳорат қилишга сув топмадилар. Қавмдан бир киши кетди ва озгина сувли бир қадаҳ (идиш) келтирди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уни олди ва таҳорат олди, сўнг тўрт бармоғини қадаҳ устига узатди, сўнг: «Туринглар, таҳорат олинглар», деди. Қавм таҳорат олди, токи таҳоратдан хоҳлаган нарсаларига етишди. Улар етмиш (киши) ёки шунга яқин эдилар.

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُنِيرٍ، سَمِعَ يَزِيدَ، أَخْبَرَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ حَضَرَتِ الصَّلاَةُ فَقَامَ مَنْ كَانَ قَرِيبَ الدَّارِ مِنَ الْمَسْجِدِ يَتَوَضَّأُ، وَبَقِيَ قَوْمٌ، فَأُتِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِمِخْضَبٍ مِنْ حِجَارَةٍ فِيهِ مَاءٌ، فَوَضَعَ كَفَّهُ فَصَغُرَ الْمِخْضَبُ أَنْ يَبْسُطَ فِيهِ كَفَّهُ، فَضَمَّ أَصَابِعَهُ فَوَضَعَهَا فِي الْمِخْضَبِ، فَتَوَضَّأَ الْقَوْمُ كُلُّهُمْ جَمِيعًا‏.‏ قُلْتُ كَمْ كَانُوا قَالَ ثَمَانُونَ رَجُلاً‏.‏

Абдуллаҳ ибн Мунир бизга айтди, у Язидни эшитди, Ҳумайд бизга хабар берди, Анас розияллаҳу анҳудан, у деди: Намоз вақти келди. Уйи масжидга яқин бўлганлар туриб таҳорат олди, бир қавм (сувсиз) қолди. Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга тошдан (ясалган) сувли бир тоғора (михзаб) келтирилди. У кафтини (ичига) қўйди, тоғора кафтини ёзишга торлик қилди, шунда у бармоқларини қисди ва уни тоғорага қўйди. Қавмнинг ҳаммаси биргаликда таҳорат олди. Мен: «Улар неча (киши) эди?», дедим. У: «Саксон киши», деди.

حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا حُصَيْنٌ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ عَطِشَ النَّاسُ يَوْمَ الْحُدَيْبِيَةِ، وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ يَدَيْهِ رَكْوَةٌ فَتَوَضَّأَ فَجَهَشَ النَّاسُ نَحْوَهُ، فَقَالَ ‏ "‏ مَا لَكُمْ ‏"‏‏.‏ قَالُوا لَيْسَ عِنْدَنَا مَاءٌ نَتَوَضَّأُ وَلاَ نَشْرَبُ إِلاَّ مَا بَيْنَ يَدَيْكَ، فَوَضَعَ يَدَهُ فِي الرَّكْوَةِ فَجَعَلَ الْمَاءُ يَثُورُ بَيْنَ أَصَابِعِهِ كَأَمْثَالِ الْعُيُونِ، فَشَرِبْنَا وَتَوَضَّأْنَا‏.‏ قُلْتُ كَمْ كُنْتُمْ قَالَ لَوْ كُنَّا مِائَةَ أَلْفٍ لَكَفَانَا، كُنَّا خَمْسَ عَشْرَةَ مِائَةً‏.‏

Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Абдулазиз ибн Муслим бизга айтди, Ҳусайн бизга айтди, Солим ибн Абул-Жаъддан, Жобир ибн Абдуллаҳ розияллаҳу анҳумодан, у деди: Ҳудайбия куни одамлар чанқади. Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдида бир чарм идиш (раква) бор эди, у таҳорат олди. Одамлар унга томон (сувга) талпинди. У: «Сизларга нима бўлди?», деди. Улар: «Бизда таҳорат оладиган ва ичадиган сув йўқ, фақат сенинг олдингдаги (сув) бор», дедилар. (Набий) қўлини чарм идишга қўйди, сув унинг бармоқлари орасидан булоқлардек отилиб чиқа бошлади. Биз ичдик ва таҳорат олдик. Мен: «Неча (киши) эдингиз?», дедим. У: «Агар юз минг бўлганимизда ҳам бизга етар эди; биз бир ярим минг (1500) эдик», деди.

حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كُنَّا يَوْمَ الْحُدَيْبِيَةِ أَرْبَعَ عَشْرَةَ مِائَةً، وَالْحُدَيْبِيَةُ بِئْرٌ فَنَزَحْنَاهَا حَتَّى لَمْ نَتْرُكْ فِيهَا قَطْرَةً، فَجَلَسَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَى شَفِيرِ الْبِئْرِ، فَدَعَا بِمَاءٍ فَمَضْمَضَ وَمَجَّ فِي الْبِئْرِ، فَمَكَثْنَا غَيْرَ بَعِيدٍ ثُمَّ اسْتَقَيْنَا حَتَّى رَوِينَا وَرَوَتْ ـ أَوْ صَدَرَتْ ـ رَكَائِبُنَا‏.‏

Молик ибн Исмоил бизга айтди, Исроил бизга айтди, Абу Исъҳоқдан, Баро розияллаҳу анҳудан, у деди: Биз Ҳудайбия куни бир ярим минг (1400) эдик. Ҳудайбия бир қудуқ эди, биз уни (сувини) тортиб олдик, токи унда бир томчи ҳам қолдирмадик. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам қудуқ лабида ўтирди, сув сўради, оғиз чайиб қудуқга туфлади. Биз узоқ ўтирмадик, сўнг (сув) тортдик, токи ўзимиз қондик ва уловларимиз ҳам қонди (ёки сувдан қайтди).

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ قَالَ أَبُو طَلْحَةَ لأُمِّ سُلَيْمٍ لَقَدْ سَمِعْتُ صَوْتَ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ضَعِيفًا، أَعْرِفُ فِيهِ الْجُوعَ فَهَلْ عِنْدَكِ مِنْ شَىْءٍ قَالَتْ نَعَمْ‏.‏ فَأَخْرَجَتْ أَقْرَاصًا مِنْ شَعِيرٍ، ثُمَّ أَخْرَجَتْ خِمَارًا لَهَا فَلَفَّتِ الْخُبْزَ بِبَعْضِهِ، ثُمَّ دَسَّتْهُ تَحْتَ يَدِي وَلاَثَتْنِي بِبَعْضِهِ، ثُمَّ أَرْسَلَتْنِي إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَذَهَبْتُ بِهِ، فَوَجَدْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْمَسْجِدِ وَمَعَهُ النَّاسُ، فَقُمْتُ عَلَيْهِمْ فَقَالَ لِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ آرْسَلَكَ أَبُو طَلْحَةَ ‏"‏‏.‏ فَقُلْتُ نَعَمْ‏.‏ قَالَ بِطَعَامٍ‏.‏ فَقُلْتُ نَعَمْ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِمَنْ مَعَهُ ‏"‏ قُومُوا ‏"‏‏.‏ فَانْطَلَقَ وَانْطَلَقْتُ بَيْنَ أَيْدِيهِمْ حَتَّى جِئْتُ أَبَا طَلْحَةَ فَأَخْبَرْتُهُ‏.‏ فَقَالَ أَبُو طَلْحَةَ يَا أُمَّ سُلَيْمٍ، قَدْ جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالنَّاسِ، وَلَيْسَ عِنْدَنَا مَا نُطْعِمُهُمْ‏.‏ فَقَالَتِ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ‏.‏ فَانْطَلَقَ أَبُو طَلْحَةَ حَتَّى لَقِيَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، فَأَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو طَلْحَةَ مَعَهُ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ هَلُمِّي يَا أُمَّ سُلَيْمٍ مَا عِنْدَكِ ‏"‏‏.‏ فَأَتَتْ بِذَلِكَ الْخُبْزِ، فَأَمَرَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَفُتَّ، وَعَصَرَتْ أُمُّ سُلَيْمٍ عُكَّةً فَأَدَمَتْهُ، ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِيهِ مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَقُولَ، ثُمَّ قَالَ ‏"‏ ائْذَنْ لِعَشَرَةٍ ‏"‏‏.‏ فَأَذِنَ لَهُمْ، فَأَكَلُوا حَتَّى شَبِعُوا ثُمَّ خَرَجُوا، ثُمَّ قَالَ ‏"‏ ائْذَنْ لِعَشَرَةٍ ‏"‏‏.‏ فَأَذِنَ لَهُمْ، فَأَكَلُوا حَتَّى شَبِعُوا ثُمَّ خَرَجُوا، ثُمَّ قَالَ ‏"‏ ائْذَنْ لِعَشَرَةٍ ‏"‏‏.‏ فَأَذِنَ لَهُمْ، فَأَكَلُوا حَتَّى شَبِعُوا ثُمَّ خَرَجُوا ثُمَّ قَالَ ‏"‏ ائْذَنْ لِعَشَرَةٍ ‏"‏‏.‏ فَأَكَلَ الْقَوْمُ كُلُّهُمْ وَشَبِعُوا، وَالْقَوْمُ سَبْعُونَ ـ أَوْ ثَمَانُونَ ـ رَجُلاً‏.‏

Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди, Молик бизга хабар берди, Исъҳоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан: У Анас ибн Моликни шундай деганини эшитди: Абу Талҳа Умму Сулаймга: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг овозини заиф эшитдим, унда очликни сезаман; сенда бирор нарса борми?», деди. У: «Ҳа», деди ва арпадан (ясалган) бир неча нон чиқарди, сўнг ўз рўмолини чиқариб, нонни унинг бир қисмига ўради, сўнг уни қўлим остига (кийимимга) яширди ва бир қисми билан мени ўраб (юборди). Сўнг мени Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга юборди. (Анас) деди: Мен уни олиб бордим, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни масжидда топдим, у билан одамлар бор эди. Мен уларнинг олдида турдим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Сени Абу Талҳа юбордими?», деди. Мен: «Ҳа», дедим. У: «Таом биланми?», деди. Мен: «Ҳа», дедим. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзи билан бўлганларга: «Туринглар», деди. (Улар) кетди, мен уларнинг олдида (йўл бошлаб) кетдим, токи Абу Талҳага келдим ва унга хабар бердим. Абу Талҳа: «Эй Умму Сулайм, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам одамлар билан келди, бизда эса уларни тўйдирадиган нарса йўқ», деди. У: «Аллаҳ ва Расули билувчироқ», деди. Абу Талҳа кетди, токи Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни учратди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам келди, Абу Талҳа у билан бирга эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй Умму Сулайм, сенда борини келтир», деди. У ўша нонни келтирди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни (майдалаб) ушатишни буюрди, Умму Сулайм бир чарм идиш (ёғ)ни сиқиб унга қатиқ (ёғ) қилди. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унда Аллаҳ хоҳлаган нарсани айтди, сўнг: «Ўн (киши)га изн бер», деди. Уларга изн берди, улар еб тўйдилар, сўнг чиқдилар. Сўнг: «Ўн (киши)га изн бер», деди. Уларга изн берди, улар еб тўйдилар, сўнг чиқдилар. Сўнг: «Ўн (киши)га изн бер», деди. Уларга изн берди, улар еб тўйдилар, сўнг чиқдилар. Сўнг: «Ўн (киши)га изн бер», деди. Қавмнинг ҳаммаси еб тўйди. Қавм етмиш — ёки саксон — киши эди.

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنَّا نَعُدُّ الآيَاتِ بَرَكَةً وَأَنْتُمْ تَعُدُّونَهَا تَخْوِيفًا، كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَقَلَّ الْمَاءُ فَقَالَ ‏"‏ اطْلُبُوا فَضْلَةً مِنْ مَاءٍ ‏"‏‏.‏ فَجَاءُوا بِإِنَاءٍ فِيهِ مَاءٌ قَلِيلٌ، فَأَدْخَلَ يَدَهُ فِي الإِنَاءِ، ثُمَّ قَالَ ‏"‏ حَىَّ عَلَى الطَّهُورِ الْمُبَارَكِ، وَالْبَرَكَةُ مِنَ اللَّهِ ‏"‏ فَلَقَدْ رَأَيْتُ الْمَاءَ يَنْبُعُ مِنْ بَيْنِ أَصَابِعِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، وَلَقَدْ كُنَّا نَسْمَعُ تَسْبِيحَ الطَّعَامِ وَهْوَ يُؤْكَلُ‏.‏

Муҳаммад ибнул-Мусанна менга айтди, Абу Аҳмад Зубайрий бизга айтди, Исроил бизга айтди, Мансурдан, Иброҳимдан, Алқамадан, Абдуллаҳдан, у деди: Биз (Набий даврида) оятларни (мўъжизаларни) барака деб санар эдик, сизлар эса уларни қўрқитиш (аломати) деб санайсизлар. Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бир сафарда эдик, сув камайди. У: «Бир оз қолдиқ сув қидиринг», деди. Улар ичида озгина сув бўлган бир идиш келтирди. У қўлини идишга киритди, сўнг: «Муборак, пок (таҳорат) сувига келинглар! Барака Аллаҳдан(дир)», деди. Мен сувнинг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг бармоқлари орасидан отилиб чиқаётганини кўрдим. Биз таомнинг еб турилган ҳолда тасбеҳини (Аллаҳга тасбеҳ айтганини) эшитар эдик.

حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ، قَالَ حَدَّثَنِي عَامِرٌ، قَالَ حَدَّثَنِي جَابِرٌ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ أَبَاهُ، تُوُفِّيَ وَعَلَيْهِ دَيْنٌ، فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ إِنَّ أَبِي تَرَكَ عَلَيْهِ دَيْنًا وَلَيْسَ عِنْدِي إِلاَّ مَا يُخْرِجُ نَخْلُهُ، وَلاَ يَبْلُغُ مَا يُخْرِجُ سِنِينَ مَا عَلَيْهِ، فَانْطَلِقْ مَعِي لِكَىْ لاَ يُفْحِشَ عَلَىَّ الْغُرَمَاءُ‏.‏ فَمَشَى حَوْلَ بَيْدَرٍ مِنْ بَيَادِرِ التَّمْرِ فَدَعَا ثَمَّ آخَرَ، ثُمَّ جَلَسَ عَلَيْهِ فَقَالَ ‏ "‏ انْزِعُوهُ ‏"‏‏.‏ فَأَوْفَاهُمُ الَّذِي لَهُمْ، وَبَقِيَ مِثْلُ مَا أَعْطَاهُمْ‏.‏

Абу Нуъайм бизга айтди, Закариё бизга айтди, у деди: Омир менга айтди, у деди: Жобир розияллаҳу анҳу менга айтди: Отаси вафот этди, унинг устида қарз бор эди. Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга келдим ва: «Отам ўз устида қарз қолдирди, менда эса фақат хурмозоринин ҳосили бор, ҳосили эса йиллаб (тўласа ҳам) унинг қарзига етмайди; мен билан юр, токи қарздорлар менга дағаллик қилмасинлар», дедим. У хурмо уюмларидан бирининг атрофида юрди ва дуо қилди, сўнг бошқасида (ҳам), сўнг унинг устига ўтирди ва: «Уни (қарздорларга) тортиб (ўлчаб) беринг», деди. Уларнинг ҳаққини тўлиқ адо этди, ўзи бергани мисли (хурмо яна) қолди.

حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، عَنْ أَبِيهِ، حَدَّثَنَا أَبُو عُثْمَانَ، أَنَّهُ حَدَّثَهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي بَكْرٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ أَصْحَابَ، الصُّفَّةِ كَانُوا أُنَاسًا فُقَرَاءَ، وَأَنَّ النَّبِيَّ ـ صلى الله عليه وسلم قَالَ مَرَّةً ‏ "‏ مَنْ كَانَ عِنْدَهُ طَعَامُ اثْنَيْنِ فَلْيَذْهَبْ بِثَالِثٍ، وَمَنْ كَانَ عِنْدَهُ طَعَامُ أَرْبَعَةٍ فَلْيَذْهَبْ بِخَامِسٍ أَوْ سَادِسٍ ‏"‏‏.‏ أَوْ كَمَا قَالَ، وَأَنَّ أَبَا بَكْرٍ جَاءَ بِثَلاَثَةٍ وَانْطَلَقَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِعَشَرَةٍ، وَأَبُو بَكْرٍ وَثَلاَثَةً، قَالَ فَهْوَ أَنَا وَأَبِي وَأُمِّي ـ وَلاَ أَدْرِي هَلْ قَالَ امْرَأَتِي وَخَادِمِي ـ بَيْنَ بَيْتِنَا وَبَيْنَ بَيْتِ أَبِي بَكْرٍ، وَأَنَّ أَبَا بَكْرٍ تَعَشَّى عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ لَبِثَ حَتَّى صَلَّى الْعِشَاءَ، ثُمَّ رَجَعَ فَلَبِثَ حَتَّى تَعَشَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَاءَ بَعْدَ مَا مَضَى مِنَ اللَّيْلِ مَا شَاءَ اللَّهُ، قَالَتْ لَهُ امْرَأَتُهُ مَا حَبَسَكَ عَنْ أَضْيَافِكَ أَوْ ضَيْفِكَ‏.‏ قَالَ أَوَ عَشَّيْتِهِمْ قَالَتْ أَبَوْا حَتَّى تَجِيءَ، قَدْ عَرَضُوا عَلَيْهِمْ فَغَلَبُوهُمْ، فَذَهَبْتُ فَاخْتَبَأْتُ، فَقَالَ يَا غُنْثَرُ‏.‏ فَجَدَّعَ وَسَبَّ وَقَالَ كُلُوا وَقَالَ لاَ أَطْعَمُهُ أَبَدًا‏.‏ قَالَ وَايْمُ اللَّهِ مَا كُنَّا نَأْخُذُ مِنَ اللُّقْمَةِ إِلاَّ رَبَا مِنْ أَسْفَلِهَا أَكْثَرُ مِنْهَا حَتَّى شَبِعُوا، وَصَارَتْ أَكْثَرَ مِمَّا كَانَتْ قَبْلُ، فَنَظَرَ أَبُو بَكْرٍ فَإِذَا شَىْءٌ أَوْ أَكْثَرُ قَالَ لاِمْرَأَتِهِ يَا أُخْتَ بَنِي فِرَاسٍ‏.‏ قَالَتْ لاَ وَقُرَّةِ عَيْنِي لَهْىَ الآنَ أَكْثَرُ مِمَّا قَبْلُ بِثَلاَثِ مَرَّاتٍ‏.‏ فَأَكَلَ مِنْهَا أَبُو بَكْرٍ، وَقَالَ إِنَّمَا كَانَ الشَّيْطَانُ ـ يَعْنِي يَمِينَهُ ـ ثُمَّ أَكَلَ مِنْهَا لُقْمَةً، ثُمَّ حَمَلَهَا إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَصْبَحَتْ عِنْدَهُ‏.‏ وَكَانَ بَيْنَنَا وَبَيْنَ قَوْمٍ عَهْدٌ، فَمَضَى الأَجَلُ، فَتَفَرَّقْنَا اثْنَا عَشَرَ رَجُلاً مَعَ كُلِّ رَجُلٍ مِنْهُمْ أُنَاسٌ‏.‏ اللَّهُ أَعْلَمُ كَمْ مَعَ كُلِّ رَجُلٍ، غَيْرَ أَنَّهُ بَعَثَ مَعَهُمْ، قَالَ أَكَلُوا مِنْهَا أَجْمَعُونَ‏.‏ أَوْ كَمَا قَالَ‏.‏ وَغَيْرُهُ يَقُولُ فَعَرَفْنَا مِنْ الْعِرَافَةِ

Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Муътамир бизга айтди, отасидан, Абу Усмон бизга айтди: Унга Абдураҳмон ибн Абу Бакр розияллаҳу анҳумо айтдики, Суффа аҳли камбағал одамлар эдилар ва Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир марта: «Кимда икки кишилик таом бўлса, учинчисини (меҳмон қилиб) олиб кетсин; кимда тўрт кишилик таом бўлса, бешинчи ёки олтинчисини олиб кетсин», деди — ёки шунга ўхшаш (айтди). Абу Бакр уч (киши) билан келди, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам эса ўн (киши) билан кетди. (Абдураҳмон) деди: У (уй) мен, отам ва онам (эдик) — билмайман «хотиним ва хизматкорим»ни ҳам айтдими — бизнинг уйимиз билан Абу Бакрнинг уйи орасида (эдик). Абу Бакр Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурида кечки овқат еди, сўнг хуфтон намози ўқилгунча қолди, сўнг (Набий ҳузурига) қайтди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кечки овқат егунча қолди. (Абу Бакр) Аллаҳ хоҳлаган (вақт) кечадан ўтгандан сўнг (уйига) келди. Хотини унга: «Сени меҳмонларингдан — ёки меҳмонингдан — нима тўсди?», деди. У: «Уларни кечки овқат билан тўйдирмадингми?», деди. У: «Улар сен келгунча (овқат ейишдан) бош тортди; улар(имиз)га (овқат) таклиф қилди, лекин улар (меҳмонлар) уларни енгди (рад этди)», деди. Мен бориб яшириниб олдим. У: «Эй аҳмоқ (ғунсар)!», деди ва сўкди, койди ва: «Енглар», деди ва: «Мен буни ҳеч қачон емайман», деди. Қасамки, биз луқмани олар эканмиз, ундан остидан ундан кўра кўпроғи кўпаяр эди, токи (меҳмонлар) тўйдилар; у (таом) аввал бўлганидан кўпроқ бўлиб қолди. Абу Бакр қаради, бирдан у (таом) ўша ҳолда ёки кўпроқ эди. У хотинига: «Эй Бану Фирос синглиси!», деди. У: «Йўқ, кўзимнин қувончи (билан қасам), у ҳозир аввалгисидан уч баробар кўпроқ», деди. Шунда Абу Бакр ундан еди ва: «(Емайман деган қасамим) фақат шайтондан эди», деди — яъни ўз қасамини (назарда тутди). Сўнг ундан бир луқма еди, сўнг уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга олиб борди, у (таом) унинг ҳузурида тонгни отказди (қолди). Биз билан бир қавм орасида аҳд (сулҳ муддати) бор эди, муддат тугади, биз ўн икки кишига бўлиндик, ҳар бир киши билан (яна) одамлар бор эди — Аллаҳ билади ҳар бири билан неча (киши); фақат (Набий) улар билан (баъзиларни) юборди. (Абдураҳмон) деди: Уларнинг ҳаммаси ундан еди — ёки шунга ўхшаш (айтди). Бошқаси эса: «Биз арофатни (хизмат бошлиқлигини) билдик», деди.

حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ أَنَسٍ، وَعَنْ يُونُسَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أَصَابَ أَهْلَ الْمَدِينَةِ قَحْطٌ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، فَبَيْنَا هُوَ يَخْطُبُ يَوْمَ جُمُعَةٍ إِذْ قَامَ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلَكَتِ الْكُرَاعُ، هَلَكَتِ الشَّاءُ، فَادْعُ اللَّهَ يَسْقِينَا، فَمَدَّ يَدَيْهِ وَدَعَا‏.‏ قَالَ أَنَسٌ وَإِنَّ السَّمَاءَ لَمِثْلُ الزُّجَاجَةِ فَهَاجَتْ رِيحٌ أَنْشَأَتْ سَحَابًا ثُمَّ اجْتَمَعَ، ثُمَّ أَرْسَلَتِ السَّمَاءُ عَزَالِيَهَا، فَخَرَجْنَا نَخُوضُ الْمَاءَ حَتَّى أَتَيْنَا مَنَازِلَنَا، فَلَمْ نَزَلْ نُمْطَرُ إِلَى الْجُمُعَةِ الأُخْرَى، فَقَامَ إِلَيْهِ ذَلِكَ الرَّجُلُ ـ أَوْ غَيْرُهُ ـ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، تَهَدَّمَتِ الْبُيُوتُ، فَادْعُ اللَّهَ يَحْبِسْهُ‏.‏ فَتَبَسَّمَ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ حَوَالَيْنَا وَلاَ عَلَيْنَا ‏"‏‏.‏ فَنَظَرْتُ إِلَى السَّحَابِ تَصَدَّعَ حَوْلَ الْمَدِينَةِ كَأَنَّهُ إِكْلِيلٌ‏.‏

Мусаддад бизга айтди, Ҳаммод бизга айтди, Абдулазиздан, Анасдан, ва Юнусдан, Собитдан, Анас розияллаҳу анҳудан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам даврида Мадина аҳлига қурғоқчилик етди. (Набий) жума куни хутба ўқиб турганида, бир киши туриб: «Эй Расулуллаҳ, отлар (чорва) ҳалок бўлди, қўйлар ҳалок бўлди; бизга ёмғир беришни Аллаҳдан сўра», деди. У икки қўлини чўзди ва дуо қилди. Анас деди: Осмон эса шиша (каби тиниқ) эди. Шунда бир шамол қўзғалди, булутни пайдо қилди, сўнг (булут) тўпланди, сўнг осмон ўз жала(сув)сини ёғдирди. Биз сувни кечиб чиқдик, токи манзилларимизга келдик. Кейинги жумагача ёғиб турди. Сўнг ўша киши — ёки бошқаси — унга қараб туриб: «Эй Расулуллаҳ, уйлар (йиқилиб) бузилди; уни (ёмғирни) тўхтатишни Аллаҳдан сўра», деди. У табассум қилди, сўнг: «Атрофимизга, устимизга эмас!», деди. Мен булутга қарадим, у Мадина атрофида — гўё тож (иклил) каби — ёрилиб кетди (тарқади).

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ كَثِيرٍ أَبُو غَسَّانَ، حَدَّثَنَا أَبُو حَفْصٍ ـ وَاسْمُهُ عُمَرُ بْنُ الْعَلاَءِ أَخُو أَبِي عَمْرِو بْنِ الْعَلاَءِ ـ قَالَ سَمِعْتُ نَافِعًا، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ إِلَى جِذْعٍ فَلَمَّا اتَّخَذَ الْمِنْبَرَ تَحَوَّلَ إِلَيْهِ، فَحَنَّ الْجِذْعُ فَأَتَاهُ فَمَسَحَ يَدَهُ عَلَيْهِ‏.‏ وَقَالَ عَبْدُ الْحَمِيدِ أَخْبَرَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ، أَخْبَرَنَا مُعَاذُ بْنُ الْعَلاَءِ، عَنْ نَافِعٍ، بِهَذَا‏.‏ وَرَوَاهُ أَبُو عَاصِمٍ عَنِ ابْنِ أَبِي رَوَّادٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم‏.‏

Муҳаммад ибнул-Мусанна бизга айтди, Яҳё ибн Касир Абу Ғассон бизга айтди, Абу Ҳафс — исми Умар ибнул-Ало, Абу Амр ибнул-Алонин акаси — бизга айтди, у деди: Нофини эшитдим, Ибн Умар розияллаҳу анҳумодан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир хурмо устуни (жизъ)га суяниб хутба қилар эди. Мимбар ясаб олганида, унга (мимбарга) ўтди. Шунда (хурмо) устуни нола қилди (йиғлади). (Набий) унга келди ва қўлини унинг устига силади. Абдулҳамид деди: Усмон ибн Умар бизга хабар берди, Муъоз ибнул-Ало бизга хабар берди, Нофидан, шуни (айтди). Буни Абу Осим ҳам ривоят қилди, Ибн Абу Равводдан, Нофидан, Ибн Умардан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан.

حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ أَيْمَنَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُومُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ إِلَى شَجَرَةٍ أَوْ نَخْلَةٍ، فَقَالَتِ امْرَأَةٌ مِنَ الأَنْصَارِ ـ أَوْ رَجُلٌ ـ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلاَ نَجْعَلُ لَكَ مِنْبَرًا قَالَ ‏"‏ إِنْ شِئْتُمْ ‏"‏‏.‏ فَجَعَلُوا لَهُ مِنْبَرًا، فَلَمَّا كَانَ يَوْمُ الْجُمُعَةِ دُفِعَ إِلَى الْمِنْبَرِ، فَصَاحَتِ النَّخْلَةُ صِيَاحَ الصَّبِيِّ، ثُمَّ نَزَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَضَمَّهُ إِلَيْهِ تَئِنُّ أَنِينَ الصَّبِيِّ، الَّذِي يُسَكَّنُ، قَالَ ‏"‏ كَانَتْ تَبْكِي عَلَى مَا كَانَتْ تَسْمَعُ مِنَ الذِّكْرِ عِنْدَهَا ‏"‏‏.‏

Абу Нуъайм бизга айтди, Абдулвоҳид ибн Аймон бизга айтди, у деди: Отамни эшитдим, Жобир ибн Абдуллаҳ розияллаҳу анҳумодан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам жума куни бир дарахт ёки хурмога (суяниб) турар эди. Ансордан бир аёл — ёки киши: «Эй Расулуллаҳ, сенга мимбар ясаб бермайликми?», деди. У: «Хоҳласангиз (ясанглар)», деди. Унга мимбар ясаб бердилар. Жума куни бўлганида, (Набий) мимбарга ўтди. Шунда хурмо (устуни) чақалоқ йиғисидек нола қилди. Сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (мимбардан) тушди ва уни ўзига қисди — у тинчилантириладиган чақалоқ инглашидек инглар эди. У: «У ўз ёнида эшитиб турган зикр(ваъз) учун йиғлаётган эди», деди.

حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي أَخِي، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ بِلاَلٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي حَفْصُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ يَقُولُ كَانَ الْمَسْجِدُ مَسْقُوفًا عَلَى جُذُوعٍ مِنْ نَخْلٍ فَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا خَطَبَ يَقُومُ إِلَى جِذْعٍ مِنْهَا، فَلَمَّا صُنِعَ لَهُ الْمِنْبَرُ، وَكَانَ عَلَيْهِ فَسَمِعْنَا لِذَلِكَ الْجِذْعِ صَوْتًا كَصَوْتِ الْعِشَارِ، حَتَّى جَاءَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَوَضَعَ يَدَهُ عَلَيْهَا فَسَكَنَتْ‏.‏

Исмоил бизга айтди, у деди: Акам менга айтди, Сулаймон ибн Билолдан, Яҳё ибн Саъиддан, у деди: Ҳафс ибн Убайдуллаҳ ибн Анас ибн Молик менга хабар берди: У Жобир ибн Абдуллаҳ розияллаҳу анҳумони шундай деганини эшитди: Масжид хурмо устунлари (жизъ)и устига шифтланган эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам хутба қилганида, улардан бир устунга (суяниб) турар эди. Унга мимбар ясалганида ва у унинг устига (чиққанида), биз ўша устундан туянинг (бўтасини соғинган) овозидек овоз эшитдик, токи Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам келди ва қўлини унинг устига қўйди, шунда у тинчди.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ،‏.‏ حَدَّثَنِي بِشْرُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، سَمِعْتُ أَبَا وَائِلٍ، يُحَدِّثُ عَنْ حُذَيْفَةَ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أَيُّكُمْ يَحْفَظُ قَوْلَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْفِتْنَةِ فَقَالَ حُذَيْفَةُ أَنَا أَحْفَظُ كَمَا قَالَ‏.‏ قَالَ هَاتِ إِنَّكَ لَجَرِيءٌ‏.‏ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ فِتْنَةُ الرَّجُلِ فِي أَهْلِهِ وَمَالِهِ وَجَارِهِ تُكَفِّرُهَا الصَّلاَةُ وَالصَّدَقَةُ وَالأَمْرُ بِالْمَعْرُوفِ وَالنَّهْىُ عَنِ الْمُنْكَرِ ‏"‏‏.‏ قَالَ لَيْسَتْ هَذِهِ، وَلَكِنِ الَّتِي تَمُوجُ كَمَوْجِ الْبَحْرِ‏.‏ قَالَ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ لاَ بَأْسَ عَلَيْكَ مِنْهَا، إِنَّ بَيْنَكَ وَبَيْنَهَا بَابًا مُغْلَقًا‏.‏ قَالَ يُفْتَحُ الْبَابُ أَوْ يُكْسَرُ قَالَ لاَ بَلْ يُكْسَرُ‏.‏ قَالَ ذَاكَ أَحْرَى أَنْ لاَ يُغْلَقَ‏.‏ قُلْنَا عَلِمَ الْبَابَ قَالَ نَعَمْ، كَمَا أَنَّ دُونَ غَدٍ اللَّيْلَةَ، إِنِّي حَدَّثْتُهُ حَدِيثًا لَيْسَ بِالأَغَالِيطِ‏.‏ فَهِبْنَا أَنْ نَسْأَلَهُ، وَأَمَرْنَا مَسْرُوقًا، فَسَأَلَهُ فَقَالَ مَنِ الْبَابُ قَالَ عُمَرُ‏.‏

Муҳаммад ибн Башшор бизга айтди, Ибн Абу Адий бизга айтди, Шуъбадан; (ва) Бишр ибн Холид менга айтди, Муҳаммад бизга айтди, Шуъбадан, Сулаймондан, Абу Воилни эшитдим, Ҳузайфадан (ривоят қилар эди): Умар ибнул-Хаттоб розияллаҳу анҳу: «Қайсиларингиз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг фитна ҳақидаги сўзини ёдда сақлайди?», деди. Ҳузайфа: «Мен у айтганидек ёдда сақлайман», деди. (Умар): «Келтир, сен ҳақиқатан жасурсан», деди. (Ҳузайфа) деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Кишинин фитнаси (синови) — аҳлида, молида, қўшнисидадир; уни намоз, садақа, маъруфга буюриш ва мункардан қайтариш кечирар (кечиб юборар)», деди. (Умар): «Бу эмас, балки денгиз тўлқинидек тўлқинланадиган (фитна)ни (сўраяпман)», деди. (Ҳузайфа): «Эй амирул-мўмининлар, ундан сенга зарар йўқ; сен билан унинг орасида ёпиқ бир эшик бор», деди. (Умар): «Эшик очиладими ёки синдириладими?», деди. (Ҳузайфа): «Йўқ, балки синдирилади», деди. (Умар): «У ҳолда у қайтиб ёпилмаслиғи (эҳтимоли) кўпроқ», деди. Биз (Ҳузайфага): «Умар эшикни билдими?», дедик. У: «Ҳа, эртадан олдин (бу) кеча (бўлгани) қатъий бўлганидек (билар эди). Мен унга адашмас (хато эмас) ҳадис айтдим», деди. Биз ундан сўрашдан қўрқдик ва Масруқни буюрдик, у ундан сўради: «Эшик ким?», деди. У: «Умар», деди.

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ لاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى تُقَاتِلُوا قَوْمًا نِعَالُهُمُ الشَّعَرُ، وَحَتَّى تُقَاتِلُوا التُّرْكَ، صِغَارَ الأَعْيُنِ، حُمْرَ الْوُجُوهِ، ذُلْفَ الأُنُوفِ كَأَنَّ وُجُوهَهُمُ الْمَجَانُّ الْمُطْرَقَةُ ‏"‏‏.‏ "«وَتَجِدُونَ مِنْ خَيْرِ النَّاسِ أَشَدَّهُمْ كَرَاهِيَةً لِهَذَا الأَمْرِ، حَتَّى يَقَعَ فِيهِ، وَالنَّاسُ مَعَادِنُ، خِيَارُهُمْ فِي الْجَاهِلِيَّةِ خِيَارُهُمْ فِي الإِسْلاَمِ." "وَلَيَأْتِيَنَّ عَلَى أَحَدِكُمْ زَمَانٌ لأَنْ يَرَانِي أَحَبُّ إِلَيْهِ مِنْ أَنْ يَكُونَ لَهُ مِثْلُ أَهْلِهِ وَمَالِهِ

Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Абуз-Зинод бизга айтди, Аъраждан, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Қиёмат қоим бўлмайди, токи сизлар оёқ кийимлари (жундан тўқилган) сочдан бўлган бир қавм билан урушмагунингизга қадар; ва токи Турклар билан — кўзлари кичик, юзлари қизил, бурунлари япалоқ, гўё юзлари ёпиштирилган қалқондек (бўлган) қавм билан — урушмагунингизга қадар». «Ва одамларнинг энг яхшисини бу ишни энг ёмон кўрувчи ҳолда топасизлар, токи у (ўша иш) унга тушгунча. Одамлар конлардир (ҳар хил): жоҳилиятда энг яхшилари Исломда ҳам энг яхшиларидир. Албатта сизлардан бирингизга шундай замон келадики, у мени кўришни ўз аҳли ва моли мисли (бойлиги)га эга бўлишдан кўра севганроқ бўлади».

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ لاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى تُقَاتِلُوا قَوْمًا نِعَالُهُمُ الشَّعَرُ، وَحَتَّى تُقَاتِلُوا التُّرْكَ، صِغَارَ الأَعْيُنِ، حُمْرَ الْوُجُوهِ، ذُلْفَ الأُنُوفِ كَأَنَّ وُجُوهَهُمُ الْمَجَانُّ الْمُطْرَقَةُ ‏"‏‏.‏ "«وَتَجِدُونَ مِنْ خَيْرِ النَّاسِ أَشَدَّهُمْ كَرَاهِيَةً لِهَذَا الأَمْرِ، حَتَّى يَقَعَ فِيهِ، وَالنَّاسُ مَعَادِنُ، خِيَارُهُمْ فِي الْجَاهِلِيَّةِ خِيَارُهُمْ فِي الإِسْلاَمِ." "وَلَيَأْتِيَنَّ عَلَى أَحَدِكُمْ زَمَانٌ لأَنْ يَرَانِي أَحَبُّ إِلَيْهِ مِنْ أَنْ يَكُونَ لَهُ مِثْلُ أَهْلِهِ وَمَالِهِ

Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Абуз-Зинод бизга айтди, Аъраждан, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Қиёмат қоим бўлмайди, токи сизлар оёқ кийимлари (жундан тўқилган) сочдан бўлган бир қавм билан урушмагунингизга қадар; ва токи Турклар билан — кўзлари кичик, юзлари қизил, бурунлари япалоқ, гўё юзлари ёпиштирилган қалқондек (бўлган) қавм билан — урушмагунингизга қадар». «Ва одамларнинг энг яхшисини бу ишни энг ёмон кўрувчи ҳолда топасизлар, токи у (ўша иш) унга тушгунча. Одамлар конлардир (ҳар хил): жоҳилиятда энг яхшилари Исломда ҳам энг яхшиларидир. Албатта сизлардан бирингизга шундай замон келадики, у мени кўришни ўз аҳли ва моли мисли (бойлиги)га эга бўлишдан кўра севганроқ бўлади».

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ لاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى تُقَاتِلُوا قَوْمًا نِعَالُهُمُ الشَّعَرُ، وَحَتَّى تُقَاتِلُوا التُّرْكَ، صِغَارَ الأَعْيُنِ، حُمْرَ الْوُجُوهِ، ذُلْفَ الأُنُوفِ كَأَنَّ وُجُوهَهُمُ الْمَجَانُّ الْمُطْرَقَةُ ‏"‏‏.‏ "«وَتَجِدُونَ مِنْ خَيْرِ النَّاسِ أَشَدَّهُمْ كَرَاهِيَةً لِهَذَا الأَمْرِ، حَتَّى يَقَعَ فِيهِ، وَالنَّاسُ مَعَادِنُ، خِيَارُهُمْ فِي الْجَاهِلِيَّةِ خِيَارُهُمْ فِي الإِسْلاَمِ." "وَلَيَأْتِيَنَّ عَلَى أَحَدِكُمْ زَمَانٌ لأَنْ يَرَانِي أَحَبُّ إِلَيْهِ مِنْ أَنْ يَكُونَ لَهُ مِثْلُ أَهْلِهِ وَمَالِهِ

Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Абуз-Зинод бизга айтди, Аъраждан, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Қиёмат қоим бўлмайди, токи сизлар оёқ кийимлари (жундан тўқилган) сочдан бўлган бир қавм билан урушмагунингизга қадар; ва токи Турклар билан — кўзлари кичик, юзлари қизил, бурунлари япалоқ, гўё юзлари ёпиштирилган қалқондек (бўлган) қавм билан — урушмагунингизга қадар». «Ва одамларнинг энг яхшисини бу ишни энг ёмон кўрувчи ҳолда топасизлар, токи у (ўша иш) унга тушгунча. Одамлар конлардир (ҳар хил): жоҳилиятда энг яхшилари Исломда ҳам энг яхшиларидир. Албатта сизлардан бирингизга шундай замон келадики, у мени кўришни ўз аҳли ва моли мисли (бойлиги)га эга бўлишдан кўра севганроқ бўлади».

حَدَّثَنِي يَحْيَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ هَمَّامٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى تُقَاتِلُوا خُوزًا وَكَرْمَانَ مِنَ الأَعَاجِمِ، حُمْرَ الْوُجُوهِ، فُطْسَ الأُنُوفِ، صِغَارَ الأَعْيُنِ، وُجُوهُهُمُ الْمَجَانُّ الْمُطْرَقَةُ، نِعَالُهُمُ الشَّعَرُ ‏"‏‏.‏ تَابَعَهُ غَيْرُهُ عَنْ عَبْدِ الرَّزَّاقِ‏.‏

Яҳё менга айтди, Абдураззоқ бизга айтди, Маъмардан, Ҳаммомдан, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Қиёмат қоим бўлмайди, токи сизлар Хуз ва Кармонликлар билан — Ажамдан (араб бўлмаган), юзлари қизил, бурунлари япалоқ, кўзлари кичик, юзлари ёпиштирилган қалқондек, оёқ кийимлари (жундан) сочдан бўлган (қавм) билан — урушмагунингизга қадар». Унга (Маъмардан) бошқаси ҳам Абдураззоқдан (ривоятда) мутобаъат қилди (эргашди).

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ قَالَ إِسْمَاعِيلُ أَخْبَرَنِي قَيْسٌ، قَالَ أَتَيْنَا أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ فَقَالَ صَحِبْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثَلاَثَ سِنِينَ لَمْ أَكُنْ فِي سِنِيَّ أَحْرَصَ عَلَى أَنْ أَعِيَ الْحَدِيثَ مِنِّي فِيهِنَّ سَمِعْتُهُ يَقُولُ وَقَالَ هَكَذَا بِيَدِهِ ‏ "‏ بَيْنَ يَدَىِ السَّاعَةِ تُقَاتِلُونَ قَوْمًا نِعَالُهُمُ الشَّعَرُ، وَهُوَ هَذَا الْبَارِزُ ‏"‏‏.‏ وَقَالَ سُفْيَانُ مَرَّةً وَهُمْ أَهْلُ الْبَازَرِ‏.‏

Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди, Суфён бизга айтди, у деди: Исмоил айтдики, Қайс менга хабар берди, у деди: Биз Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳунин олдига келдик. У: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга уч йил саҳбат қилдим (ҳамроҳ бўлдим). Йилларим ичида (мен ҳеч қачон) ўша йиллардагидек ҳадисни ёдда сақлашга ҳарисроқ бўлмадим. Мен уни шундай деганини эшитдим — ва қўли билан шундай (ишора) қилди: ‹Қиёмат олдида сиз оёқ кийимлари (жундан) сочдан бўлган бир қавм билан урушасизлар›, — бу ўша (чўл) аҳли очиқ (жойда яшовчи)дир», деди. Суфён бир марта: «Улар Бозар (Бозиқ) аҳлидир», деди.

حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، سَمِعْتُ الْحَسَنَ، يَقُولُ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ بَيْنَ يَدَىِ السَّاعَةِ تُقَاتِلُونَ قَوْمًا يَنْتَعِلُونَ الشَّعَرَ، وَتُقَاتِلُونَ قَوْمًا كَأَنَّ وُجُوهَهُمُ الْمَجَانُّ الْمُطْرَقَةُ ‏"‏‏.‏

Сулаймон ибн Ҳарб бизга айтди, Жарир ибн Ҳозим бизга айтди, Ҳасанни эшитдим, у дер эди: Амр ибн Тағлиб бизга айтди, у деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганини эшитдим: «Қиёмат олдида сиз (жундан) сочдан оёқ кийим киядиган бир қавм билан урушасизлар, ва юзлари ёпиштирилган қалқондек бўлган бир қавм билан урушасизлар».

حَدَّثَنَا الْحَكَمُ بْنُ نَافِعٍ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَالِمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ تُقَاتِلُكُمُ الْيَهُودُ فَتُسَلَّطُونَ عَلَيْهِمْ ثُمَّ يَقُولُ الْحَجَرُ يَا مُسْلِمُ، هَذَا يَهُودِيٌّ وَرَائِي فَاقْتُلْهُ ‏"‏‏.‏

Ҳакам ибн Нофи бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан, у деди: Солим ибн Абдуллаҳ менга хабар берди: Абдуллаҳ ибн Умар розияллаҳу анҳумо: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганини эшитдим: «Яҳудийлар сиз билан урушади, сиз уларга ғолиб қилинасиз, сўнг тош: ‹Эй мусулмон, мана бу — ортимдаги яҳудий, уни ўлдир!›, дейди».

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ جَابِرٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ يَأْتِي عَلَى النَّاسِ زَمَانٌ يَغْزُونَ، فَيُقَالُ فِيكُمْ مَنْ صَحِبَ الرَّسُولَ صلى الله عليه وسلم فَيَقُولُونَ نَعَمْ‏.‏ فَيُفْتَحُ عَلَيْهِمْ، ثُمَّ يَغْزُونَ فَيُقَالُ لَهُمْ هَلْ فِيكُمْ مَنْ صَحِبَ مَنْ صَحِبَ الرَّسُولَ صلى الله عليه وسلم فَيَقُولُونَ نَعَمْ‏.‏ فَيُفْتَحُ لَهُمْ ‏"‏‏.‏

Қутайба ибн Саъид бизга айтди, Суфён бизга айтди, Амрдан, Жобирдан, Абу Саъид розияллаҳу анҳудан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Одамларга шундай замон келади — улар ғазот (жиҳод) қилади ва: ‹Сизлар ичида Расул соллаллаҳу алайҳи васалламга саҳбат қилган киши борми?›, дейилади. Улар: ‹Ҳа›, дейди. Шунда уларга (фатҳ) очилади. Сўнг (яна) ғазот қилади ва уларга: ‹Сизлар ичида Расул соллаллаҳу алайҳи васалламга саҳбат қилган кишига саҳбат қилган (киши) борми?›, дейилади. Улар: ‹Ҳа›, дейди. Шунда уларга (фатҳ) очилади».

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْحَكَمِ، أَخْبَرَنَا النَّضْرُ، أَخْبَرَنَا إِسْرَائِيلُ، أَخْبَرَنَا سَعْدٌ الطَّائِيُّ، أَخْبَرَنَا مُحِلُّ بْنُ خَلِيفَةَ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ بَيْنَا أَنَا عِنْدَ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم إِذْ أَتَاهُ رَجُلٌ فَشَكَا إِلَيْهِ الْفَاقَةَ، ثُمَّ أَتَاهُ آخَرُ، فَشَكَا قَطْعَ السَّبِيلِ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ يَا عَدِيُّ هَلْ رَأَيْتَ الْحِيرَةَ ‏"‏‏.‏ قُلْتُ لَمْ أَرَهَا وَقَدْ أُنْبِئْتُ عَنْهَا‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَإِنْ طَالَتْ بِكَ حَيَاةٌ لَتَرَيَنَّ الظَّعِينَةَ تَرْتَحِلُ مِنَ الْحِيرَةِ، حَتَّى تَطُوفَ بِالْكَعْبَةِ، لاَ تَخَافُ أَحَدًا إِلاَّ اللَّهَ ‏"‏ ـ قُلْتُ فِيمَا بَيْنِي وَبَيْنَ نَفْسِي فَأَيْنَ دُعَّارُ طَيِّئٍ الَّذِينَ قَدْ سَعَّرُوا الْبِلاَدَ ‏"‏ وَلَئِنْ طَالَتْ بِكَ حَيَاةٌ لَتُفْتَحَنَّ كُنُوزُ كِسْرَى ‏"‏‏.‏ قُلْتُ كِسْرَى بْنِ هُرْمُزَ قَالَ ‏"‏ كِسْرَى بْنِ هُرْمُزَ، وَلَئِنْ طَالَتْ بِكَ حَيَاةٌ، لَتَرَيَنَّ الرَّجُلَ يُخْرِجُ مِلْءَ كَفِّهِ مِنْ ذَهَبٍ أَوْ فِضَّةٍ، يَطْلُبُ مَنْ يَقْبَلُهُ مِنْهُ، فَلاَ يَجِدُ أَحَدًا يَقْبَلُهُ مِنْهُ، وَلَيَلْقَيَنَّ اللَّهَ أَحَدُكُمْ يَوْمَ يَلْقَاهُ، وَلَيْسَ بَيْنَهُ وَبَيْنَهُ تُرْجُمَانٌ يُتَرْجِمُ لَهُ‏.‏ فَيَقُولَنَّ أَلَمْ أَبْعَثْ إِلَيْكَ رَسُولاً فَيُبَلِّغَكَ فَيَقُولُ بَلَى‏.‏ فَيَقُولُ أَلَمْ أُعْطِكَ مَالاً وَأُفْضِلْ عَلَيْكَ فَيَقُولُ بَلَى‏.‏ فَيَنْظُرُ عَنْ يَمِينِهِ فَلاَ يَرَى إِلاَّ جَهَنَّمَ، وَيَنْظُرُ عَنْ يَسَارِهِ فَلاَ يَرَى إِلاَّ جَهَنَّمَ ‏"‏‏.‏ قَالَ عَدِيٌّ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏"‏ اتَّقُوا النَّارَ وَلَوْ بِشِقَّةِ تَمْرَةٍ، فَمَنْ لَمْ يَجِدْ شِقَّةَ تَمْرَةٍ فَبِكَلِمَةٍ طَيِّبَةٍ ‏"‏‏.‏ قَالَ عَدِيٌّ فَرَأَيْتُ الظَّعِينَةَ تَرْتَحِلُ مِنَ الْحِيرَةِ حَتَّى تَطُوفَ بِالْكَعْبَةِ، لاَ تَخَافُ إِلاَّ اللَّهَ، وَكُنْتُ فِيمَنِ افْتَتَحَ كُنُوزَ كِسْرَى بْنِ هُرْمُزَ، وَلَئِنْ طَالَتْ بِكُمْ حَيَاةٌ لَتَرَوُنَّ مَا قَالَ النَّبِيُّ أَبُو الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ يُخْرِجُ مِلْءَ كَفِّهِ ‏"‏‏.‏

Муҳаммад ибнул-Ҳакам менга айтди, Назр бизга хабар берди, Исроил бизга хабар берди, Саъд Тоий бизга хабар берди, Муҳил ибн Халифа бизга хабар берди, Адий ибн Ҳотамдан, у деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнин олдида эдим, шу пайт унга бир киши келди ва унга фақирлик(қашшоқлик)дан шикоят қилди, сўнг бошқаси келди ва йўл кесилишидан (қароқчиликдан) шикоят қилди. (Набий): «Эй Адий, Ҳирани кўрганмисан?», деди. Мен: «Уни кўрмадим, лекин у ҳақида менга хабар берилган», дедим. У: «Агар умрин узоқ бўлса, албатта сен кажавадаги аёлнин Ҳирадан кўчиб, Каъбани тавоф қилгунча — Аллаҳдан ўзга ҳеч кимдан қўрқмас ҳолда — (юрганини) кўрасан», деди. Мен ўз ичимда: «Мамлакатни (талон-тарож қилиб) ёндирган Тайй қароқчилари қаерда қолди?», дедим. «Ва агар умрин узоқ бўлса, албатта Кисронинг хазиналари очилади», деди. Мен: «Кисро ибн Ҳурмузникими?», дедим. У: «Кисро ибн Ҳурмузники. Ва агар умрин узоқ бўлса, албатта сен кишинин кафти тўла олтин ёки кумуш чиқариб, уни ўзидан қабул қиладиган кимсани излаб, лекин уни ўзидан қабул қиладиган ҳеч кимни топмайдиганини кўрасан. Ва албатта сизлардан бирингиз Аллаҳга — Унга йўлиқадиган куни — орасида таржимон (таржима қиладиган) бўлмаган ҳолда йўлиқади. (Аллаҳ): ‹Мен сенга расул (пайғамбар) юбориб, у сенга (ҳақни) етказмадими?›, дейди. У: ‹Ҳа (етказди)›, дейди. (Аллаҳ): ‹Мен сенга мол бериб, сенга фазл (инъом) қилмадимми?›, дейди. У: ‹Ҳа›, дейди. Шунда у ўнг томонига қарайди, жаҳаннамдан ўзгани кўрмайди; чап томонига қарайди, жаҳаннамдан ўзгани кўрмайди», деди. Адий деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганини эшитдим: «Дўзахдан сақланинг, агар бир бўлак хурмо (садақаси) билан бўлса ҳам; ким бир бўлак хурмони ҳам топмаса, (ҳеч бўлмаганда) чиройли сўз билан (сақлансин)». Адий деди: Мен кажавадаги аёлни Ҳирадан кўчиб, Каъбани тавоф қилганини — Аллаҳдан ўзгани қўрқмай — кўрдим; ва мен Кисро ибн Ҳурмузнин хазиналарини фатҳ қилганлар ичида бўлдим; ва агар умрнгиз узоқ бўлса, Набий Абул-Қосим соллаллаҳу алайҳи васаллам айтган: ‹кафти тўла (олтин) чиқаради (лекин олувчи топмайди)› (деганини) албатта кўрасизлар.

حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، أَخْبَرَنَا سَعْدَانُ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُجَاهِدٍ، حَدَّثَنَا مُحِلُّ بْنُ خَلِيفَةَ، سَمِعْتُ عَدِيًّا، كُنْتُ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم‏.‏

Абдуллаҳ менга айтди, Абу Осим бизга айтди, Саъдон ибн Бишр бизга хабар берди, Абу Мужоҳид бизга айтди, Муҳил ибн Халифа бизга айтди, Адийни эшитдим: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнин олдида эдим (деб, юқоридагига ўхшаш ҳадисни айтди).

حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ شُرَحْبِيلَ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ يَوْمًا فَصَلَّى عَلَى أَهْلِ أُحُدٍ صَلاَتَهُ عَلَى الْمَيِّتِ، ثُمَّ انْصَرَفَ إِلَى الْمِنْبَرِ، فَقَالَ ‏ "‏ إِنِّي فَرَطُكُمْ، وَأَنَا شَهِيدٌ عَلَيْكُمْ، إِنِّي وَاللَّهِ لأَنْظُرُ إِلَى حَوْضِي الآنَ، وَإِنِّي قَدْ أُعْطِيتُ خَزَائِنَ مَفَاتِيحِ الأَرْضِ، وَإِنِّي وَاللَّهِ مَا أَخَافُ بَعْدِي أَنْ تُشْرِكُوا، وَلَكِنْ أَخَافُ أَنْ تَنَافَسُوا فِيهَا ‏"‏‏.‏

Саъид ибн Шураҳбил менга айтди, Лайс бизга айтди, Язиддан, Абул-Хайдан, Уқба ибн Омирдан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кун чиқди ва Уҳуд (шаҳидлар)ига маййитга ўқиладиган намоздек намоз ўқиди, сўнг мимбарга қайтди ва: «Албатта мен сизларнинг олдингизда (ҳузудга) борувчингизман (сиздан олдин кетувчиман) ва мен сизларга гувоҳман. Аллаҳга қасам, мен ҳозир ўз ҳавзимга қараб турибман; ва менга ер (хазиналаринин) калитлари — хазиналари берилди. Аллаҳга қасам, мен сизларнинг мендан кейин ширк келтиришингиздан қўрқмайман, лекин мен сизларнинг у (дунё)да рақобатлашишингиздан қўрқаман», деди.

حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ أُسَامَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أَشْرَفَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَى أُطُمٍ مِنَ الآطَامِ، فَقَالَ ‏ "‏ هَلْ تَرَوْنَ مَا أَرَى إِنِّي أَرَى الْفِتَنَ تَقَعُ خِلاَلَ بُيُوتِكُمْ مَوَاقِعَ الْقَطْرِ ‏"‏‏.‏

Абу Нуъайм бизга айтди, Ибн Уяйна бизга айтди, Зуҳрийдан, Урвадан, Усома розияллаҳу анҳудан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (Мадина) қалъаларидан бир қалъа устига чиқди ва: «Мен кўраётган нарсани кўраяпсизларми? Албатта мен фитналарни — сизларнинг уйларингиз орасига ёмғир томчилари тушган жойлардек — тушаётганини кўраяпман», деди.

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ زَيْنَبَ ابْنَةَ أَبِي سَلَمَةَ، حَدَّثَتْهُ أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ بِنْتَ أَبِي سُفْيَانَ حَدَّثَتْهَا عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ جَحْشٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ عَلَيْهَا فَزِعًا يَقُولُ ‏"‏ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَيْلٌ لِلْعَرَبِ مِنْ شَرٍّ قَدِ اقْتَرَبَ، فُتِحَ الْيَوْمَ مِنْ رَدْمِ يَأْجُوجَ وَمَأْجُوجَ مِثْلُ هَذَا ‏"‏‏.‏ وَحَلَّقَ بِإِصْبَعِهِ وَبِالَّتِي تَلِيهَا، فَقَالَتْ زَيْنَبُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنَهْلِكُ وَفِينَا الصَّالِحُونَ قَالَ ‏"‏ نَعَمْ، إِذَا كَثُرَ الْخَبَثُ ‏"‏‏.‏

Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан, у деди: Урва ибнуз-Зубайр менга айтди: Зайнаб бинти Абу Салама унга айтдики, Умму Ҳабиба бинти Абу Суфён унга Зайнаб бинти Жаҳшдан айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг олдига қўрқиб кирди ва: «Ло илаҳа иллаллаҳ! Арабларга яқинлашган бир ёмонликдан ҳалокат бўлсин! Бугун Яъжуж ва Маъжужнинг тўсиғидан мана шунча очилди!», деб бармоғи билан ва унга ёндош (бармоғи) билан ҳалқа (доира) қилди. Зайнаб: «Мен: ‹Эй Расулуллаҳ, ичимизда солиҳлар бўла туриб ҳалок бўламизми?›, дедим. У: ‹Ҳа, агар ёмонлик (фисқ) кўпайса›, деди», деди.