حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ زَيْنَبَ ابْنَةَ أَبِي سَلَمَةَ، حَدَّثَتْهُ أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ بِنْتَ أَبِي سُفْيَانَ حَدَّثَتْهَا عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ جَحْشٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ عَلَيْهَا فَزِعًا يَقُولُ " لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَيْلٌ لِلْعَرَبِ مِنْ شَرٍّ قَدِ اقْتَرَبَ، فُتِحَ الْيَوْمَ مِنْ رَدْمِ يَأْجُوجَ وَمَأْجُوجَ مِثْلُ هَذَا ". وَحَلَّقَ بِإِصْبَعِهِ وَبِالَّتِي تَلِيهَا، فَقَالَتْ زَيْنَبُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنَهْلِكُ وَفِينَا الصَّالِحُونَ قَالَ " نَعَمْ، إِذَا كَثُرَ الْخَبَثُ ".
Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан, у деди: Урва ибнуз-Зубайр менга айтди: Зайнаб бинти Абу Салама унга айтдики, Умму Ҳабиба бинти Абу Суфён унга Зайнаб бинти Жаҳшдан айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг олдига қўрқиб кирди ва: «Ло илаҳа иллаллаҳ! Арабларга яқинлашган бир ёмонликдан ҳалокат бўлсин! Бугун Яъжуж ва Маъжужнинг тўсиғидан мана шунча очилди!», деб бармоғи билан ва унга ёндош (бармоғи) билан ҳалқа (доира) қилди. Зайнаб: «Мен: ‹Эй Расулуллаҳ, ичимизда солиҳлар бўла туриб ҳалок бўламизми?›, дедим. У: ‹Ҳа, агар ёмонлик (фисқ) кўпайса›, деди», деди.