أَخْبَرَنِي صَفْوَانُ بْنُ عَمْرٍو، قَالَ حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي رَجُلٌ، عَنْ عَائِشَةَ بِنْتِ طَلْحَةَ، عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ، قَالَتْ جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمًا فَقَالَ " هَلْ عِنْدَكُمْ مِنْ طَعَامٍ " . قُلْتُ لاَ . قَالَ " إِذًا أَصُومَ " . قَالَتْ وَدَخَلَ عَلَىَّ مَرَّةً أُخْرَى فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ أُهْدِيَ لَنَا حَيْسٌ . فَقَالَ " إِذًا أُفْطِرَ الْيَوْمَ وَقَدْ فَرَضْتُ الصَّوْمَ " .
Менга Сафвон ибн Амр хабар берди, у деди: бизга Аҳмад ибн Холид ривоят қилди, у деди: бизга Исроил ривоят қилди, у Симок ибн Ҳарбдан, у деди: менга бир киши ривоят қилди, у Оиша бинт Талҳадан, у мўминлар онаси Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни келдилар ва: «Сизларда бирор таом борми?» дедилар. Мен: «Йўқ,» дедим. У: «Унда рўза тутаман,» дедилар. (Оиша) деди: Бошқа бир марта ёнимга кирдилар, мен: «Эй Расулуллаҳ, бизга ҳайс ҳадя қилинди,» дедим. У: «Унда бугун (рўзамни) очаман, гарчи рўзани ният қилган бўлсам-да,» дедилар.