وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ يَحْيَى، عَنْ عَمَّتِهِ، عَائِشَةَ بِنْتِ طَلْحَةَ عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ، قَالَتْ دَخَلَ عَلَىَّ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ فَقَالَ " هَلْ عِنْدَكُمْ شَىْءٌ " . فَقُلْنَا لاَ . قَالَ " فَإِنِّي إِذًا صَائِمٌ " . ثُمَّ أَتَانَا يَوْمًا آخَرَ فَقُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ أُهْدِيَ لَنَا حَيْسٌ . فَقَالَ " أَرِينِيهِ فَلَقَدْ أَصْبَحْتُ صَائِمًا " . فَأَكَلَ .
Оиша — мўминлар онаси (ривоят қилди): Бир кун Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менинг ҳузуримга кирди ва: «Сизларда бир нарса борми?» деди. Биз: «Йўқ» дедик. У: «Ундай бўлса, мен рўзадор(ман)» деди. Кейин бошқа бир кун бизга келди; биз: «Эй Расулуллаҳ, бизга ҳайс ҳадя қилинди» дедик. Бас у: «Уни менга кўрсат; мен эрталаб рўзадор бўлиб турган эдим» деди ва еди.