حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أُتِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِإِنَاءٍ وَهْوَ بِالزَّوْرَاءِ، فَوَضَعَ يَدَهُ فِي الإِنَاءِ، فَجَعَلَ الْمَاءُ يَنْبُعُ مِنْ بَيْنِ أَصَابِعِهِ، فَتَوَضَّأَ الْقَوْمُ. قَالَ قَتَادَةُ قُلْتُ لأَنَسٍ كَمْ كُنْتُمْ قَالَ ثَلاَثَمِائَةٍ، أَوْ زُهَاءَ ثَلاَثِمِائَةٍ.
Муҳаммад ибн Башшор менга айтди, Ибн Абу Адий бизга айтди, Саъиддан, Қатодадан, Анас розияллаҳу анҳудан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга Заврода бўлганида бир идиш келтирилди. У қўлини идишга қўйди, сув унинг бармоқлари орасидан отилиб чиқа бошлади, (шу сув билан) қавм таҳорат олди. Қатода деди: Мен Анасга: «Неча (киши) эдингиз?», дедим. У: «Уч юз, ёки уч юзга яқин», деди.