حَدَّثَنِي أَبُو غَسَّانَ الْمِسْمَعِيُّ، حَدَّثَنَا مُعَاذٌ، - يَعْنِي ابْنَ هِشَامٍ - حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَصْحَابَهُ بِالزَّوْرَاءِ - قَالَ وَالزَّوْرَاءُ بِالْمَدِينَةِ عِنْدَ السُّوقِ وَالْمَسْجِدِ فِيمَا ثَمَّهْ - دَعَا بِقَدَحٍ فِيهِ مَاءٌ فَوَضَعَ كَفَّهُ فِيهِ فَجَعَلَ يَنْبُعُ مِنْ بَيْنِ أَصَابِعِهِ فَتَوَضَّأَ جَمِيعُ أَصْحَابِهِ . قَالَ قُلْتُ كَمْ كَانُوا يَا أَبَا حَمْزَةَ قَالَ كَانُوا زُهَاءَ الثَّلاَثِمِائَةِ .
Менга Абу Ғассон ал-Мисмаий ривоят қилди, бизга Муъоз — яъни ибн Ҳишом — ривоят қилди, менга отам Қатодадан ривоят қилди, бизга Анас ибн Молик ривоят қилди: Набиюллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ва унинг ашоблари Заврода эди. (Рови) деди: Завро Мадинада, бозор ва масжид ёнида бир жойдир. (Набий) ичида сув бўлган коса сўради ва кафтини унга қўйди, шунда сув унинг бармоқлари орасидан отилиб чиқа бошлади ва ҳамма ашоблари ундан таҳорат олди. (Рови) деди: Мен: «Эй Абу Ҳамза, улар қанча эди?» дедим. У: «Уч юзга яқин эдилар», деди.