حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَعَا بِإِنَاءٍ مِنْ مَاءٍ، فَأُتِيَ بِقَدَحٍ رَحْرَاحٍ فِيهِ شَىْءٌ مِنْ مَاءٍ، فَوَضَعَ أَصَابِعَهُ فِيهِ. قَالَ أَنَسٌ فَجَعَلْتُ أَنْظُرُ إِلَى الْمَاءِ يَنْبُعُ مِنْ بَيْنِ أَصَابِعِهِ، قَالَ أَنَسٌ فَحَزَرْتُ مَنْ تَوَضَّأَ مَا بَيْنَ السَّبْعِينَ إِلَى الثَّمَانِينَ.
Бизга Мусаддад ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод, Собитдан, у Анасдан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир идиш сув сўрадилар. Унга ичида озгина сув бўлган кенг (япалоқ) бир коса келтирилди. У киши бармоқларини унга қўйдилар. Анас деди: Мен сувни у кишининг бармоқлари орасидан отилиб чиқаётганини қараб тура бошладим. Анас деди: Мен таҳорат қилганларни етмишдан саксонгача (киши) деб чамаладим.