حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ أُسَامَةَ، عَنْ بُرَيْدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ جَدِّهِ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى ـ أُرَاهُ ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " رَأَيْتُ فِي الْمَنَامِ أَنِّي أُهَاجِرُ مِنْ مَكَّةَ إِلَى أَرْضٍ بِهَا نَخْلٌ، فَذَهَبَ وَهَلِي إِلَى أَنَّهَا الْيَمَامَةُ أَوْ هَجَرُ، فَإِذَا هِيَ الْمَدِينَةُ يَثْرِبُ، وَرَأَيْتُ فِي رُؤْيَاىَ هَذِهِ أَنِّي هَزَزْتُ سَيْفًا فَانْقَطَعَ صَدْرُهُ، فَإِذَا هُوَ مَا أُصِيبَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ يَوْمَ أُحُدٍ، ثُمَّ هَزَزْتُهُ بِأُخْرَى فَعَادَ أَحْسَنَ مَا كَانَ، فَإِذَا هُوَ مَا جَاءَ اللَّهُ بِهِ مِنَ الْفَتْحِ وَاجْتِمَاعِ الْمُؤْمِنِينَ، وَرَأَيْتُ فِيهَا بَقَرًا وَاللَّهُ خَيْرٌ فَإِذَا هُمُ الْمُؤْمِنُونَ يَوْمَ أُحُدٍ، وَإِذَا الْخَيْرُ مَا جَاءَ اللَّهُ مِنَ الْخَيْرِ، وَثَوَابِ الصِّدْقِ الَّذِي آتَانَا اللَّهُ بَعْدَ يَوْمِ بَدْرٍ ".
Муҳаммад ибнул-Ало менга айтди, Ҳаммод ибн Усома бизга айтди, Бурайд ибн Абдуллаҳ ибн Абу Бурдадан, бобоси Абу Бурдадан, Абу Мусодан — деб ўйлайман — Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Мен тушимда Маккадан хурмозор бўлган бир ерга ҳижрат қилаётганимни кўрдим. Менинг гумоним унинг Ямома ёки Ҳажар эканига кетди, бирдан у Мадина — Ясриб экан. Ва мен бу тушимда бир қилич силкитганимни кўрдим, унинг ўртаси (юқори қисми) синди — бирдан у (таъбири) Уҳуд куни мўминлардан етган мусибат экан; сўнг уни бошқа (силкитиш) билан силкитдим, у бўлган ҳолатидан кўра гўзалроқ бўлиб қайтди — бирдан у (таъбири) Аллаҳ келтирган фатҳ ва мўминларнинг (қайтадан) жамланиши экан. Ва мен унда сигирларни кўрдим — Аллаҳ (ҳамма яхшиликдан) яхшироқ — бирдан улар (таъбири) Уҳуд куни (шаҳид бўлган) мўминлар экан; бирдан яхшилик эса Аллаҳ келтирган яхшилик ва Бадр кунидан кейин Аллаҳ бизга берган ростлик (сидқ) савоби экан».