حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا قَطَنٌ أَبُو الْهَيْثَمِ، حَدَّثَنَا أَبُو يَزِيدَ الْمَدَنِيُّ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ إِنَّ أَوَّلَ قَسَامَةٍ كَانَتْ فِي الْجَاهِلِيَّةِ لَفِينَا بَنِي هَاشِمٍ، كَانَ رَجُلٌ مِنْ بَنِي هَاشِمٍ اسْتَأْجَرَهُ رَجُلٌ مِنْ قُرَيْشٍ مِنْ فَخِذٍ أُخْرَى، فَانْطَلَقَ مَعَهُ فِي إِبِلِهِ، فَمَرَّ رَجُلٌ بِهِ مِنْ بَنِي هَاشِمٍ قَدِ انْقَطَعَتْ عُرْوَةُ جُوَالِقِهِ فَقَالَ أَغِثْنِي بِعِقَالٍ أَشُدُّ بِهِ عُرْوَةَ جُوَالِقِي، لاَ تَنْفِرُ الإِبِلُ. فَأَعْطَاهُ عِقَالاً، فَشَدَّ بِهِ عُرْوَةَ جُوَالِقِهِ، فَلَمَّا نَزَلُوا عُقِلَتِ الإِبِلُ إِلاَّ بَعِيرًا وَاحِدًا، فَقَالَ الَّذِي اسْتَأْجَرَهُ مَا شَأْنُ هَذَا الْبَعِيرِ لَمْ يُعْقَلْ مِنْ بَيْنِ الإِبِلِ قَالَ لَيْسَ لَهُ عِقَالٌ. قَالَ فَأَيْنَ عِقَالُهُ قَالَ فَحَذَفَهُ بِعَصًا كَانَ فِيهَا أَجَلُهُ، فَمَرَّ بِهِ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الْيَمَنِ، فَقَالَ أَتَشْهَدُ الْمَوْسِمَ قَالَ مَا أَشْهَدُ، وَرُبَّمَا شَهِدْتُهُ. قَالَ هَلْ أَنْتَ مُبْلِغٌ عَنِّي رِسَالَةً مَرَّةً مِنَ الدَّهْرِ قَالَ نَعَمْ. قَالَ فَكُنْتَ إِذَا أَنْتَ شَهِدْتَ الْمَوْسِمَ فَنَادِ يَا آلَ قُرَيْشٍ. فَإِذَا أَجَابُوكَ، فَنَادِ يَا آلَ بَنِي هَاشِمٍ. فَإِنْ أَجَابُوكَ فَسَلْ عَنْ أَبِي طَالِبٍ، فَأَخْبِرْهُ أَنَّ فُلاَنًا قَتَلَنِي فِي عِقَالٍ، وَمَاتَ الْمُسْتَأْجَرُ، فَلَمَّا قَدِمَ الَّذِي اسْتَأْجَرَهُ أَتَاهُ أَبُو طَالِبٍ فَقَالَ مَا فَعَلَ صَاحِبُنَا قَالَ مَرِضَ، فَأَحْسَنْتُ الْقِيَامَ عَلَيْهِ، فَوَلِيتُ دَفْنَهُ. قَالَ قَدْ كَانَ أَهْلَ ذَاكَ مِنْكَ. فَمَكُثَ حِينًا، ثُمَّ إِنَّ الرَّجُلَ الَّذِي أَوْصَى إِلَيْهِ أَنْ يُبْلِغَ عَنْهُ وَافَى الْمَوْسِمَ فَقَالَ يَا آلَ قُرَيْشٍ. قَالُوا هَذِهِ قُرَيْشٌ. قَالَ يَا آلَ بَنِي هَاشِمٍ. قَالُوا هَذِهِ بَنُو هَاشِمٍ. قَالَ أَيْنَ أَبُو طَالِبٍ قَالُوا هَذَا أَبُو طَالِبٍ. قَالَ أَمَرَنِي فُلاَنٌ أَنْ أُبْلِغَكَ رِسَالَةً أَنَّ فُلاَنًا قَتَلَهُ فِي عِقَالٍ. فَأَتَاهُ أَبُو طَالِبٍ فَقَالَ لَهُ اخْتَرْ مِنَّا إِحْدَى ثَلاَثٍ، إِنْ شِئْتَ أَنْ تُؤَدِّيَ مِائَةً مِنَ الإِبِلِ، فَإِنَّكَ قَتَلْتَ صَاحِبَنَا، وَإِنْ شِئْتَ حَلَفَ خَمْسُونَ مِنْ قَوْمِكَ أَنَّكَ لَمْ تَقْتُلْهُ، فَإِنْ أَبَيْتَ قَتَلْنَاكَ بِهِ فَأَتَى قَوْمَهُ، فَقَالُوا نَحْلِفُ. فَأَتَتْهُ امْرَأَةٌ مِنْ بَنِي هَاشِمٍ كَانَتْ تَحْتَ رَجُلٍ مِنْهُمْ قَدْ وَلَدَتْ لَهُ. فَقَالَتْ يَا أَبَا طَالِبٍ أُحِبُّ أَنْ تُجِيزَ ابْنِي هَذَا بِرَجُلٍ مِنَ الْخَمْسِينَ وَلاَ تَصْبُرْ يَمِينَهُ حَيْثُ تُصْبَرُ الأَيْمَانُ. فَفَعَلَ فَأَتَاهُ رَجُلٌ مِنْهُمْ فَقَالَ يَا أَبَا طَالِبٍ، أَرَدْتَ خَمْسِينَ رَجُلاً أَنْ يَحْلِفُوا مَكَانَ مِائَةٍ مِنَ الإِبِلِ، يُصِيبُ كُلَّ رَجُلٍ بَعِيرَانِ، هَذَانِ بَعِيرَانِ فَاقْبَلْهُمَا عَنِّي وَلاَ تَصْبُرْ يَمِينِي حَيْثُ تُصْبِرُ الأَيْمَانُ. فَقَبِلَهُمَا، وَجَاءَ ثَمَانِيةٌ وَأَرْبَعُونَ فَحَلَفُوا. قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَوَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ، مَا حَالَ الْحَوْلُ وَمِنَ الثَّمَانِيَةِ وَأَرْبَعِينَ عَيْنٌ تَطْرِفُ.
Абу Маъмар бизга айтди, Абдулворис бизга айтди, Қатан Абул-Ҳайсам бизга айтди, Абу Язид Маданий бизга айтди, Икримадан, Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан, у деди: Жоҳилиятда бўлган биринчи қасома (қасамёдли қотиллик даъвоси) бизда — Бану Ҳошимда эди. Бану Ҳошимдан бир кишини Қурайшнинг бошқа бир тирмоқ (қабила бўлак)идан бир киши ижарага олди. У у билан унинг туяларида (йўлга) кетди. Бану Ҳошимдан бир киши унинг ёнидан ўтди, унинг хуржуни (жувол) тутқичи узилган эди. У: «Менга бир боғич (уқол) билан ёрдам бер, мен у билан хуржуним тутқичини боғлай, туялар ҳуркмасин», деди. (Ижарадаги киши) унга бир боғич берди ва у билан хуржуни тутқичини боғлади. Улар (манзилга) тушганларида, бир туядан бошқа ҳамма туялар (оёғи) боғланди (уқол билан). (Кишини ижарага олган): «Бу туяга нима бўлган, туялар орасида (оёғи) боғланмагани?», деди. У: «Унга боғич йўқ», деди. У: «Унинг боғичи қаерда?», деди. (Ибн Аббос) деди: У (ижарага олган) уни — ичида унинг ажали бўлган — бир ҳасса (таёқ) билан урди. Яман аҳлидан бир киши унинг ёнидан ўтди. (Яраланган киши): «Мавсумда (ҳажда) қатнашасанми?», деди. У: «Қатнашмайман, баъзан қатнашаман», деди. У: «Сен умрнда бир марта мендан бир хабар (рисола) етказасанми?», деди. У: «Ҳа», деди. У: «Сен мавсумда қатнашганингда: ‹Эй Қурайш оиласи!› деб нидо қил. Улар сенга жавоб берса: ‹Эй Бану Ҳошим оиласи!› деб нидо қил. Агар улар сенга жавоб берса, Абу Толибни сўра ва унга фалон киши мени бир боғич (уқол) (учун) ўлдирди деб хабар бер», деди. Ва ижарага олинган (яраланган киши) ўлди. (Ижарага олган киши) қайтиб келганида, Абу Толиб унинг олдига келди ва: «Бизнинг шеригимиз нима қилди (қани)?», деди. У: «Касал бўлиб қолди, мен унга яхши қарадим ва уни кўмишни ўз зиммамга олдим», деди. (Абу Толиб): «Сен шунга лойиқ (одам) эдинг», деди. Бир муддат ўтди. Сўнг ўша киши — унга (ўлаётган киши) хабар етказишни васият қилган киши — мавсумга келди ва: «Эй Қурайш оиласи!», деди. Улар: «Мана бу Қурайш», дедилар. У: «Эй Бану Ҳошим оиласи!», деди. Улар: «Мана бу Бану Ҳошим», дедилар. У: «Абу Толиб қаерда?», деди. Улар: «Мана бу Абу Толиб», дедилар. У: «Фалон киши менга сенга бир хабар етказишни буюрди — фалон киши уни бир боғич (учун) ўлдирди (деб)», деди. Абу Толиб унинг (қотил деб айбланган киши) олдига келди ва унга: «Биздан уч (нарса)нин бирини танла: агар хоҳласанг, юз туя адо эт, чунки сен бизнинг шеригимизни ўлдирдинг; агар хоҳласанг, сенинг қавмингдан эллик (киши) — сен уни ўлдирмадинг деб — қасам ичсин; агар (бундай қилишдан) бош тортсанг, биз сени унинг эвазига ўлдирамиз», деди. У ўз қавмига келди, улар: «Биз қасам ичамиз», дедилар. Шунда унга Бану Ҳошимдан бир аёл келди — у улардан бирининг никоҳида эди ва унга туғиб берган эди. У: «Эй Абу Толиб, мен мана бу ўғлимни эллик (киши)дан бир киши (ўрнида) озод қилишингни (қасамдан озод қилишни) ва унинг қасамини қасамлар ичиладиган жойда ичтирмаслиғингни истайман», деди. (Абу Толиб) шундай қилди. Сўнг улардан бир киши унга келди ва: «Эй Абу Толиб, сен эллик киши юз туя ўрнида қасам ичишини истадинг, ҳар бир кишига икки туя тушади; мана бу икки туя — уларни мендан қабул қил ва менинг қасамимни қасамлар ичиладиган жойда ичтирма», деди. (Абу Толиб) иккаласини қабул қилди. Ва қирқ саккиз (киши) келиб қасам ичди. Ибн Аббос: «Жоним қўлида бўлган Зот билан қасам, йил айланмай туриб, қирқ саккиздан (бирор) кўз пирпирамай қолди (ҳаммаси ўлди)», деди.