حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، قَالَ لَمَّا دَخَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْبَيْتَ دَعَا فِي نَوَاحِيهِ كُلِّهَا، وَلَمْ يُصَلِّ حَتَّى خَرَجَ مِنْهُ، فَلَمَّا خَرَجَ رَكَعَ رَكْعَتَيْنِ فِي قُبُلِ الْكَعْبَةِ وَقَالَ " هَذِهِ الْقِبْلَةُ ".
Бизга Ишоқ ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Ибн Журайж, Атодан хабар берди, у деди: мен Ибн Аббосни (шундай деганини) эшитдим: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Байт (Каъба)га кирганларида, унинг барча бурчакларида дуо қилдилар ва ундан чиқмагунча намоз ўқимадилар. Чиққанларида, Каъбанинг рўпарасида икки ракаат намоз ўқиб: «Бу — қибладир,» дедилар.