حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ الْبَرَاءَ بْنَ عَازِبٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ جَعَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَى الرَّجَّالَةِ يَوْمَ أُحُدٍ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ جُبَيْرٍ، وَأَقْبَلُوا مُنْهَزِمِينَ، فَذَاكَ إِذْ يَدْعُوهُمُ الرَّسُولُ فِي أُخْرَاهُمْ.
Амр ибн Холид менга айтди, Зуҳайр бизга айтди, Абу Исъҳоқ бизга айтди, у деди: Баро ибн Озиб розияллаҳу анҳумони шундай деганини эшитдим: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Уҳуд куни пиёдалар (ўқчилар)га (бошлиқ қилиб) Абдуллаҳ ибн Жубайрни қўйди. Улар (мусулмонлар) енгилган ҳолда (орқага) келди. Мана шу — Расул уларни ортларида (туриб) чақираётган пайтдир (оятда айтилган).